Пољопривредна механизација у Србији у просеку је стара више од 20 година, а стручњаци кажу да се та статистика годинама не поправља, без обзира што домаћи пољопривредници обнављају возни парк. Већина фармера возила стара по три и четири деценије, опет замењује мало "млађим" половним тракторима, јер су им нови скупи и недоступни.
Агроаналитичар Бранислав Гулан каже за РТ Балкан да увоз половне механизације, а посебно трактора и комбајна, доприноси да се просечна старост механизације стално креће око исте бројке. У категорији увоза половних трактора, две трећине увезених половних машина је у просеку старо између 35 и 40 година. Према статистици Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације, прошле године је забележен раст продаје, а у Србију је увезено скоро 5.000 трактора - 3.137 нових и 1.612 половних.
"Када онда узмете колико је увезено таквих и нових машина, просек година изађе на око 20, без обзира на занављање. Добар део те механизације је старији и од својих власника. Тако није реткост да власници делове од три стара трактора за време сезоне пољоприврендих радова склапају у један како би могли да оду до њиве и да обаве послове. Стари трактори захтевају чешће ремонте и имају застоје при коришћењу због кварова, што увећава трошкове одржавања", прича саговорник РТ Балкан.
Гулан напомиње да, статистички, број трактора није мали у односу на број хектара на којима се користе у Србији и да је то чак и превише механанизације, али лоше и неупотребљиве.
Према подацима Анкете о структури пољопривредних газдинстава из 2019. године у Србији је било 451.985 трактора што је за 10 одсто више у односу на податак из Пописа пољопривреде 2012. године. Анкета је показала и да 20 одсто пољопривредних газдинстава нема свој, већ да користи туђи трактор. Ипак, реалну слику о стању пољопривредне механизације требало би да да нови попис пољопривреде, који је најављен за јесен.
Гулан додаје да су, захваљујући субвенцијама Министарства пољопривреде, као и финансирању преко ИПАРД програма, у последње четири године пољопривредници у Србији купили више од 21.000 нових трактора, али да је јасно да то није довољно, ако се узме у обзир да пољопривредници у Србији поседују око 450.000 трактора. На њивама је и око 25.000 комбајна, као и око милион прикључних машина у радном стању, а Гулан каже да је тек свака пета машина нова.
У Министарству пољопривреде за РТ Балкан кажу да примарни пољопривредни произвођачи, у зависности од обима производње и висине инвестиције, своју механизацију могу да обнове кроз национални програм подршке и ИПАРД програм.
"По основу мере подстицаја за набавку нових машина и опреме у примарној биљној производњи који је расписан прошле године, одобрено је 8.717 захтева са подршком од 3,2 милијарде динара. За набавку опреме и механизације у сточарској производњи одобрено је 1.900 захтева са подршком од око 353 милиона динара. Пројекат конкурентне пољопривреде Србије, према јавним позивима, расподелу средстава врши по моделу познатом као 50:40:10, где су 50 одсто бесповратна средства, 40 одсто кредит пословних банака уз само 10 одсто сопствених средстава", наводе у Министарству пољопривреде.
Додају да је вредност инвестиција за индивидуалне произвођаче од 20.000 до 50.000 евра, па Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде овим програмом додељује бесповратна средства од 10.000 до 25.000 евра.
"Од 2017. године, када је након дугог периода расписан јавни позив за набавку новог трактора кроз национални програм подстицаја, у оквиру два јавна позива одобрено je право на субвенцију за набавку 2.622 трактора у укупном износу субвенција од 2,8 милијарди динара. Tакође, у протеклом периоду су била расписана и два јавна позива у оквиру пројекта конкурентне пољопривреде Србије тако да је прошле године сваки трећи трактор у Србији купљен преко Пројекта конкурентне пољопривреде Србије", кажу у ресорном министарству.
Кроз први јавни позив за произвођаче поврћа, воћа, грожђа и цвећа одобрена је куповина 747 трактора, а у другом јавном позиву за примарну сточарску производњу чија је реализација још у току додељено је 525 уговора, од којих је до сада обрађено више од половине. У оквиру ИПАРД II програма расписана су три јавна позива за набавку новог трактора и до сада је исплаћено 411 реализованих инвестиција са укупном сумом јавне подршке од 14.279.391 евра, од чега је држава издвојила 3,6 милиона евра. Нови ИПАРД III јавни позиви такође ће обухватити и набавку механизације и трактора, а пољопривредним произвођачима ће бити на располагању око 128 милиона евра за подршку улагањима у наредном периоду.
Председник Удружења пољопривредних произвођача "Стиг" Недељко Савић каже за РТ Балкан да је део пољопривредника успео да обнови возни парк претходних година, а неки од њих и уз помоћ државе и страних фондова. Напомиње да ће онима који желе да обнове механизацију то бити све теже, као и да онима који су већ узели позајмице у тренутним околностима није лако да измирују рате кредита.
"Банке су последњих неколико година давале кредите и људи су се задуживали да би куповали механизацију. Сада је проблем што су цене наших производа преполовљене, па тиме и наши приходи, тако да многи више нису у могућности да враћају те кредите. Пшеница је прошле године била 36 динара, а сада најављују да ће за нови род бити 18 динара. Осим тога, процедура за субвенције људима и није баш једноставна. Када добијете новац из ЕУ фондова пет година контролишу цело газдинство, све мора да буде по њиховим прописима, крава не сме да буде на везу, прописали су колико квадрата свака свиња треба да има и престрого је за већину домаћих пољопривредника", указује Савић.
Он каже да је у Пожаревцу и околини специфична ситуација, јер људи који раде на коповима у Костолцу и они који живе у дијаспори улажу у пољопривреду, јер им је она додатна делатност, али да је мали број људи остао на селу. Истиче да они који живе од "чисте пољопривреде" све теже успевају да затворе финансијску конструкцију и да преживе.
С друге стране, има и оних којима добро иде, па могу себи да приуште и најмодерније пољопривредне машине, попут трактора од око 500.000 евра, који је пре неколико дана продат на Пољопривредном сајму у Новом Саду.