Обвезнице би требало да буду досадне. Инвеститори их купују јер обезбеђују предвидљив ток прихода. Пензиони фондови их купују да би се заштитили од ризичнијих опклада. Цене и приноси су обично досадни и предвидљиви - ипак је управо то поента.
Међутим, последњих месеци, тржиште државних обвезница се окренуло наопачке. Цене су подивљале, крећући се брзином која није виђена годинама, пише "Телеграф".
Прошле јесени, када је мали део тржишта запретио да разнесе пензиони фонд, сви су кривили Лиз Трас. Злогласни "мини-буџет" бивше премијерке завршио је у историји пре него што се мастило осушило, и неко време су ствари поново изгледале нормално.
Ипак, смиреност коју је донео министар финансија Џереми Хант показала се само привременом.
Трошкови позајмљивања у Великој Британији су се сада вратили на нивое који су последњи пут виђени током премијерског мандата Трасове. Приноси на референтне 10-годишње обвезнице порасли су за скоро четвртину процентног поена прошле недеље на чак 4,4025 процената и недалеко од максимума од 4,498 одсто који су достигли након што су тржишта била уплашена фискалном изјавом прошлог септембра.
Приноси на двогодишње државне обвезнице, које су осетљивије на кретање каматних стопа, забележили су сличан успон.
Шта се променило? Разуларена инфлација.
Инфлација у Британији износи 8,7 процената, што је знатно изнад остатка Г7 клуба богатих нација. Цене хране расту по стопама које нису виђене од 1970-их, а чак и гувернер Банке Енглеске Ендру Бејли признаје да нема појма када ће цене на касама почети да падају.
Основна инфлација, у коју нису укључени промењиви трошкови хране и енергената, остаје тврдоглаво висока.
Очекивање виших каматних стопа наводи инвеститоре да захтевају вишу стопу приноса на обвезнице. Виша банкарска стопа ипак доводи до виших каматних стопа. Колико ће морати да буду веће камате да би се задржало повећање цена? Да ли је Банка Енглеске довољно кредибилна да обави посао? И колико још трзавица чека финансијска тржишта и привреду?
Одговор на та питања је од кључног значаја не само за инвеститоре већ и за Британију у целини. Већи трошкови задуживања отежавају Британији да плати свој пут и ризикује да све остави сиромашнијим, наводи "Телеграф" и додаје да је ова ситуација многе навела да се запитају да ли Британци плаћају цену за неуспех креатора политике да се изборе са инфлацијом.
Инвеститори су се ове године одљубили у британске обвезнице. Имоџен Бакра, шефица британске стратегије у "НатВесту", каже да се купци из иностранства и пензиони фондови који су некада куповали обвезнице сада питају да ли Велика Британија нуди вредност за новац.
"Не очекујемо да се врате све док не буду били сигурни да је инфлација на убедљиво силазном путу. Инвеститори желе да имају више сигурности око путање каматних стопа, или барем више сигурности да смо прилично близу или на нивоу врхунца банкарске стопе. А прошлонедељни извештај о инфлацији гура обе те ствари даље у будућност", објаснила је она.
Додајте овоме и чињеницу да је Банка Енглеске, која је била један од највећих купаца обвезница и државних хартија од вредности у последњих 15 година, недавно постала продавац. Након што је су потрошили стотине милијарди на откуп државног дуга у ери постфинансијске кризе, сада покушавају да га се реши. То не делује обећавајуће.
Растући трошкови државног задуживања нису само апстрактни концепт: они имају импликације у стварном свету.
Банке користе приносе и очекивања за будуће каматне стопе да процене хипотеке. Као резултат тога, економисти очекују брзи раст цена у сектору некретнина.
Ако стопе остану овако високе, терет ће бити пребачен директно на зајмопримце, каже Ендрју Вишарт, виши економиста за некретнине у "Капитал економиксу". Другим речима, све ће поскупети - и изнајмљивање и куповина станова/кућа.
Најугроженија група биће постојећи власници некретнина, пише "Телеграф". Просечан власник хипотеке са типичним кредитом од 200.000 фунти мораће да плати додатних 2.000 фунти годишње камате ако стопа Банке порасте на 5,5 процената, упозоравају аналитичари.
И? Колико је Британија у проблему? Инвеститори верују да ће каматне стопе достићи 5,5 одсто до краја ове године.
А да би се изборила са инфлацијом, Банка Енглеске ће морати да пооштри своју монетарну политику значајно и брзо, наводи "Телеграф".
Део проблема Велике Британије је то што овде постоји више колективног преговарања него у САД. Доктори, железничари и наставници запретили су новим штрајком ако се не испуне њихови захтеви за повећање плата. То би, пак, могло да учини инфлацију упорнијом.
Министар финансија Џереми Хант сугерисао је да је борба са инфлацијом најважнији приоритет за владу која је спремна да толерише рецесију изазвану вишим стопама ако на тај начин обузда раст цена. Са друге стране, што више каматне стопе, то ће ситуација бити болнија за економију земље.
Мајкл Сондерс, виши саветник Оксфорд економикса верује да је циљ обуздавања инфлације на два одсто реалан, али и скуп.
"Можемо то да постигнемо. Али то ће бити болно. Болно за привреду, болно за домаћинства и болно за предузећа", рекао је Сондерс.