После драматичних неколико недеља преговора републиканци и демократе су се договорили да још једном подигну границу америчког дуга и избегну Дан Д, у којем би САД дошле у ситуацију да не могу да измире обавезе. Ново померање границе, међутим, поново отвара питање да ли уопште постоји црвена линија за задуживање и докле Америка може да подиже тај праг. Колапс је за сада избегнут, а стручњаци кажу да Америка може да штампа новац и да враћа дугове, али да ће, с друге стране, прекомерним задуживањем САД поткопати темеље америчког долара, а да би то могао бити један од фактора који ће постепено значајно ослабити америчку економију и довести је у дубоку кризу.
Адвокат Бранко Павловић каже за РТ Балкан да се темпо задуживања Америке убрзава и да је банкрот неминован, али да ће он бити постепен и да ће се одвијати у неколико етапа.
"Пад је већ у току и он се не може зауставити, али се неће догодити у тренутку што би било формално банкротство, него кроз две или три године и суштински ће последице бити веома дубоке и тешке. Западне прогнозе су да ће са ових одобрених 31,4 хиљаде милијарди долара Америка до тог новог рока, јануара 2025. већ прећи 35 хиљада милијарди, што значи да ће морати поново да подиже границу дуга. То иде страховитим убрзањем даље. Само повећање дуга не може САД да доведе до формалног банкрота због тога што дугују у доларима и онда они могу да одштампају и врате доспеће сваког дуга. То све веома урушава поверење и у долар и у америчку привреду која стоји иза националне валуте, тако да ће ти процеси само убрзати оне супротне процесе дедоларизације. Они ће на тај начин платити економски цену неконтролисаног штампања новца", објашњава Павловић.
Он наводи да САД планирају задуживање од 500 милијарди долара по кварталу и указује да су сада камате већ врло високе и да то значи да ће банке изгубити интересовање да финасирају привреду.
"Та врста политике повећава камате другим субјектима, јер наравно да ће банке тражити од њих веће камате него што добијају од државе и онда ће то деловати у трећем кораку рецесивно, вућиће те привреде ка рецесији, јер не могу да плате камате. Онда ће банке губити клијенте и долазиће у трећем и четвртом кораку до слома финансијског сектора и берзанских цена. Није то непосредно, и неће доћи до банкрота у једном тренутку, али ће Америка ући у економске проблеме врло сличне као да је банкротирала, само не одједном већ у нешто дужем временском периоду", сматра Павловић.
Вашингтон редовно поставља ограничење федералног задуживања. Тренутно, плафон је отприлике једнак 120 одсто годишње економске производње земље (БДП). Дуг је достигао тај плафон у јануару, а Министарство финансија је испуњавало обавезе само донекле, обустављајући улагања у неке савезне пензионе фондове, док је наставило да се задужује од инвеститора. Министарство финансија је у петак упозорило да би земља могла да остане без новца већ 5. јуна, док је раније прогноза за банкрот била 1. јун. Тај сценарио је сада избегнут, јер је постигут договор о подизању границе задуживања.
"Док је долар водећа валута, САД за сад неће бити проблем што им расте дуг"
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да не постоји праг за висину дуга и подсећа да је слична криза подила Америку током Клинтонове владавине, када је неколико месеци Америка, односно њен буџет био на привременим мерама.
"То је уобичајена ствар у САД и одмеравање снага између демократа и републиканаца. Све док је долар водећа светска валута, Америка неће имати проблема што јој расте дуг, јер они су једина земља која има ексклузивну могућност да штампа доларе у мери у којој су јој потребни и да не изазове инфлацију. Све друге земље, а ми то знамо због деведесетих година, тиме би изазвале хиперинфлацију. Они, за сада, немају тај проблем, али ће их то тек погодити, због тренда дедоларизације", сматра професор Савић.
Он напомиње да је до пре неколико година учешће долара у светским плаћањима било 66 одсто, а да је сада пало испод 59 процената и указује да постоји тенденција даљег смањивања.
"Позиција долара као резервне светске валуте је њима то омогућавала. Видимо да има све више земаља које су схватиле о чему се заправо ту ради. А то да они наводно неће да подигну границу и да одобре даље задуживање је била политичка прича и обарање руку, да покажу и они који су опозиција да имају неку "снагу". То није ништа ново, било је и драматичнијих ситуација раније. Све док је долар доминантна валута у свету они немају нарочити разлог да се понашају другачије. Оног тренутка када долар падне и не буде више имао ту елегантну позицију као данас, они ће морати да размишљају на други начин. Мислим да му неће требати много времена да падне испод 50 одсто", каже Љубодраг Савић.
Он истиче да је после украјинске кризе цео свет добро разумео шта се дешава и додаје да ће највећи удар за Америку уследити због поруке коју је својим поступцима послала свету.
"Замрзавање 350 милијарди руских девизних резерви је потез који је довео до убрзане дедоларизације. Свако ко иоле може да размишља и да води неку самосталну политику поставиће себи питање, а шта се може десити са нашим средствима? То је јасна порука, јер већина земаља девизне резерве чува у западним банкама, и сада размишљају, ако могу то да ураде Русији, да могу и њима. Очигледно је да се нуде друге валуте и да се стварају регионални савези, и истискивањем долара стварају простор да не дођу у ову позицију у коју је дошла Русија", каже професор Савић.