Економија
РТ Балкан истражује: Ко покушава да запосленима "расцепка" годишњи одмор?
У НАЛЕД-у сматрају да би радницима у Србији требало омогућити флексибилније коришћење годишњег одмора. Синдикати, међутим, нису нимало уверени да би запослени од тога имали користи
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) предлаже да, кроз измене Закона о раду, држава измени правила и да запосленима омогући да сами одређују када ће ићи на одмор и на колико дуго, односно да се укине обавеза да први део годишњег одмора буде десет радних дана у континуитету.
Овај предлог изазвао је негодовање и осуду синдиката, који тврде да је потпуно супротан интересима радника, јер омогућава послодавцима, посебно онима који су несавесни, да радницима "расцепкају" годишњи одмор на више делова и да то раде искључиво када њима одговара, односно, да им дозвољавају да одсуствују само на два или три дана по више пута током године.
Сваки радник у Србији би требало да има минимум 20 радних дана годишњег одмора, али се у многим фирмама дешава да успеју да добију једва две недеље током лета и још једну зими. Закон предвиђа да први део тог летњег одмора мора да траје минимум десет радних дана, док остатак мора да се искористи до 30. јуна следеће године.
Представници синдиката истичу да и сада има примера да радници не могу, ни по постојећем Закону, да остваре своја права и да их под изговором повећања обима посла и недостатка радника, послодавци и по две године не пусте на одмор. Указују да би идеја коју пропагира НАЛЕД, под плаштом борбе за радничка права само допринела још лошијем положају запослених у Србији, јер би дошли у ситуацију да још још више зависе од воље послодавца.
У НАЛЕД-у сматрају да би радницима у Србији требало омогућити флексибилније коришћење годишњег одмора, што је једна од 18 нових препорука њихове "Сиве књиге 15".
"Досадашња пракса је показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од две недеље, него у зависности од њихових потреба и потребе посла. То некада буде и краће од обавезних десет дана, најчешће пет дана, али и мање. Запослени често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора. Намера законодавца приликом увођења ове одредбе била је да се раднику омогући дужи одмор у континуитету, али баш због различитих потреба радника и различите врсте посла требало би им обезбедити већу могућност избора. Могу да остану две недеље у континуитету, али да то не мора да буде први део", каже Иван Радак, шеф Јединице за односе са јавношћу у НАЛЕД-у.
Савић: НАЛЕД преузима улогу сидниката што је врло непримерено
Синдикати, међутим, нису нимало уверени да би запослени на крају имали користи од флексибилнијих правила. Указују да је идеја годишњих одмора да људи негде отпутују и да се опусте, а да то свакако не може да се постигне "уситњавањем" одмора. Додају да и према постојећим прописима, послодавци одређују радницима период у коме могу да иду на одмор и напомињу да је то, због дефицита радне снаге, све чешћи проблем.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић каже за РТ Балкан да су синдикати за поштовање Закона, а самим тим и годишњих одмора, али да има пуно појединачних проблема по фирмама које треба решавати и да радници не успевају да остваре ни права која су прописана постојећим Законом, јер не постоји системско решење и да су о томе више пута обавештавали надлежне.
"Сада се одједном јавља НАЛЕД и преузима улогу синдиката, што је, по мени, врло непримерено, тим пре што су они иницијатори Закона о сезонским пословима који је катастрофалан. То је рад ван радног односа и можете мислити како то све функционише када сезонски радници могу да раде на основу усменог уговора. Сада су они као забринути за раднике. Ми се залажемо да се закони ове жене поштују и када се једном донесу, да важе за све и да немамо више потребе да се боримо за то да ли ће радник користити годишњи одмор или уопште неће. Имамо случајеве да поједини радници, они ниже образовани, који су у фабрикама, у прерађивачкој и металској индустрији, да по две године не користе ни дан годишњег одмора, иако послодавац на неки начин представља кроз документацију да су га они користили и поштује ту шаблонску форму, а да ти радници уопште не искористе годишњи одмор", каже Ранка Савић.
Она наводи да се дешава да се радници чак ни не обрате синдикату, већ да тек накнадно сазнају, уз остале пропусте, да послодавац од њих тражи да раде и да не користе годишњи, јер имају мањак радне снаге, а рецимо имају повећан обим производње и просто уцењују радника опстанком на радном месту да не користи годишњи одмор. Она сматра да у сфери радних односа има много озбиљнијих проблема, а да је сада акценат овде стављен на потпуно погрешну ствар и да је предлог НАЛЕД-а "лобирање за послодавце".
И Удружени синдикати Србије Слога противе се предлогу о укидању обавезе коришћења првог дела годишњег одмора у континуитету и наводе да би запослени тако изгубили могућност за несметано путовање и одмор ван места рада и становања.
"Предлог је потпуно супротан интересима радника, јер омогућава послодавцима, посебно онима који су несавесни, а којих је нажалост много, да радницима расцепкају годишњи одмор на више делова и да то раде када искључиво њима одговара, односно, када послодавац има мање посла. У пракси то значи да радник не може отпутовати на море, планину, бању или у завичај, јер му послодавац може давати годишњи одмор "на кашичицу" током године 10, до 15 пута, по дан, два или три, чиме се годишњи одмор обесмишљава", наводе у Удруженим синдикатима Србије Слога.
Они сматрају да је ово "још један лош потез актуелне власти да се додвори послодавцима, посебно страним, у нуђењу још јефтиније и послушније радне снаге" што, како наводе, није добро решење за стварање нормалне економске климе у Србије, већ продубљује још већи јаз и масовнији одлазак на рад у иностранство.
