После вишемесечног константног раста цена потрошачи су коначно дочекали вести о појефтињењу основних животних намирница. Влада Србије донела је уредбу по којој хлеб "сава" од данас може да се купи за 54 уместо за 57 динара. Иако је ово "спуштање" цена само кап у мору поскупљења, многим грађанима ипак значе три динара мање за векну, која је већини свакодневни трошак и обавезан део потрошачке корпе. Из Уније пекара Србије најављују да би наредних дана требало да "калирају" и цене специјалних, скупљих, врста хлеба и то у просеку за око 10 до 15 одсто.
Простор за појефтињење пекари су добили због помоћи државе за куповину брашна, али и због нижих трошкова за гориво. На њихову воденицу иде и откупна цена пшенице, која је упола нижа у односу на прошлу годину, а која, с друге стране, баца у очај пољопривредне произвођаче.
Трговачке марже до 80 одсто
Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица каже за РТ Балкан да су претходних месеци трговци дигли марже на више од 80 одсто и да је то било неиздрживо. Он каже да произвођачи зараде три, а трговци 30 динара по векни хлеба и напомиње да је разлог због којег су практично пристали да смање своју зараду пад тражње.
"Пашће и цене осталих врста хлеба, али пошто се они углавном продају по трговинским ланцима, произвођачи су због уговора у обавези да месец дана унапред најаве промену цена, тако да очекујемо до краја месеца да ће и специјалне врсте хлеба појефтинити. Делом ће у том снижењу учествовати трговци, снижењем марже, а делом пекари снижавањем произвођачке цене. Потрошња специјалних врста хлеба је пала последњих месеци због високих цена, јер су се потрошачи пребацили на хлеб "сава", који је много повољнији од свих других врста", каже Зоран Пралица.
Он напомиње да се у последњих годину и по дана колико је уредба о контролисаној цени хлеба на снази, у континуитету смањује број оних који пазаре специјалне врсте ове намирнице, а повећана је производња хлеба "сава" за око 300.000 векни.
"У Србији се дневно произведе између два и два и по милиона векни јефтиног хлеба и већина пекара у нашој земљи само њега и производи, јер је повећана тражња", каже Зоран Пралица.
Влада Србије је максималну цену хлеба "сава" од 57 динара утврдила у фебруару када је последњи пут поскупео. Према уредби максимална произвођачка цена је тада износила 48,88 динара. Трговци на мало који продају хлеб, морају да имају најмање 30 одсто хлеба од брашна Т-500 у својим продајним објектима, док ће истовремено произвођачима хлеба интервентно бити продате 32.000 тона тог брашна. Из Владе Србије су саопштили да Уредба има за циљ да заштити тржиште, односно да спречи деформације у формирању цена ове робе која је јако важна за снабдевања потрошача, нарочито нижих социјалних категорија. Према уредби, највиша укупна стопа марже, обрачуната на нето фактурну цену хлеба умањену за рабате и попусте, износи максимално шест одсто.
Држава је за помоћ пекарима наменила 3,2 милиона евра, а очекује се да ниже цене хлеба утичу и на успоравање инфлације. Пекари кажу да су појефтиниле сировине, квасац, гориво и пшеница, а управо то је оно што највише ових дана брине пољопривреднике. Јер, после скупе сетве, сада их чека жетва коју неће моћи да уновче, због ниске откупне цене пшенице.
Аналитичар Жарко Галетин и бивши директор Продуктне берзе у Новом Саду каже за РТ Балкан да није неочекивано што је хлеб једна од намирница која прва појефтињује с обзиром на екстремно ниску цену пшенице.
"Пољопривредници улазе у жетву са ценом која је упола нижа у односу на прошлу годину, када је била изнад 30 динара. Сада је дошло до тога да је цена производње хлеба нижа. Са тог апсекта ово снижење "саве" и најављено појефтињење осталих врста хлеба има своје утемељење на тој страни калкулативне производње и по мени је то и очекивано, а на неки начин и поштено од стране пекара. Тим пре што је хлеб прва линија одбране заштите стандарда, поготово најугроженијег дела нашег становништва. Најугроженијим слојевима становништва је хлеб као основни артикал скуп и по досадашњој цени, тако да ово снижење има ту неку тржишту логику и мени није велико изненађење", каже Жарко Галетин.
Очекује нас добра година, али...
Председник Удружења пољопривредника "Стиг" Недељко Савић је пре неколико дана изјавио да је откупна цена пшенице у Србији 17 динара, а у Паризу 28 динара и да од Владе Србије траже да објасни због чега је разлика толика. Он је навео да нас, с обзиром на количину падавина и засејаних површина очекује добра година, а да су складишни капацитети ограничени и да пољопривредници имају проблем због великих залиха у магацинима.
Жарко Галетин напомиње да су пољопривредни произвођачи дефинитивно у проблему, али да је погрешно упоређивање цена пшенице у Србији са берзом у Паризу, јер су то две различите ствари.
"Цена на српском тржишту је спот цена и односи се на пшеницу која је на локацији продавца у овом тренутку утоварена на камион купца, док су у Паризу у питању цене пшенице којом се тргује за испоруку у неком будућем периоду. То су фјучерс цене, са испоруком доспећа у септембру или октобру и то су неупоредиве цене. Бојим се да би такав један приступ у тражењу испуњења захтева могао да буде контрапродуктиван", сматра агроаналитичар.
Објашњава да има више разлога због којих је пшеница изгубила на вредности на домаћем и на глобалном тржишту од почетка године.
"Забрана извоза прошле године је у великој мери утицала да сада имамо велике прелазне залихе од 800.000 до милион тона, с којима ћемо ући у нову жетву. Због тога бисмо могли имати проблем око третмана самих складишних капацитета. И глобално је цена пала, јер је лука Констанца, која је наш највећи извозни вентил препуна пшенице", каже Жарко Галетин.
Напомиње да је украјинска пшеница направила огромну пометњу на тржишту, јер је после руско-турско-украјинског договора пшеница која је била блокирана у лукама "кренула и затрпала све извозне терминале".
"Чак и за то време док су три луке које су биле предмет преговора биле блокиране, украјинска пшеница је тражила алтернативне путеве, а један од њих је био превоз преко Молдавије и Румуније до луке Констанца. Та лука, која је нама најбитнија је толико пуна да ми једноставно не можемо нашу робу да извеземо ни по тако ниској цени...Она је заробљена у нашим силосима. Нешто мало извозимо у Италију, али је то минимално у односу на наше извозне потенцијале", наводи Жарко Галетин.
Напомиње да је свет ушао у једну глобалну рецесију, која поготово погађа сиромашније земље, попут Египта. Додаје да је њихова платежна моћ пала и да је то допринело да оне више не излазе са тако високим захтевима за куповину пшенице, тако да је и тај пад тражње један од фактора који је утицао да имамо тренутну цену пшенице која је изузетно ниска.