Званичници Федералних резерви одлучни су да следеће недеље повисе каматну стопу на пет одсто до марта 2023. године, што ће вероватно довести до рецесије у САД, рекли су економисти које је анкетирао "Блумберг".
Анкета је укључила 40 економиста и спроведена је од 21. до 26. октобра.
У анкети се предвиђа да ће стопе порасти за још пола поена у децембру, а затим за четвртину поена током следећа два састанка. Прогнозе ФЕД-а, објављене на састанку у септембру, прогнозирале су да ће каматне стопе достићи 4,4 одсто ове године.
ФЕД одлучно против инфлације
Анкетирани економисти сматрају да је ФЕД сада одлучан да се бори против инфлације, која је највиша у последњих 40 година. Прелазак на вишу каматну стопу би се одразио на раст потрошачких цена, искључујући храну и енергију, који је у последња два месеца такође био виши од очекиваног.
Председник ФЕД-а Џером Пауел рекао је да је централна банка снажно посвећена обнављању стабилности цена, позивајући се неколико пута на свог претходника Пола Вокера, који је подигао стопе на ниво без преседана како би се супротставио инфлацији почетком 1980-их.
Пауел је такође упозорио да ће овај процес бити болан, јер је циљ да се раст пројектује испод тренда како би се смањио притисак на цене. Као резултат тога, очекује Пауел, доћи ће до раста незапоселности.
Да ли ће САД доспети у рецесију
Економисти су одговорили и на питање да ли ће САД доспети у рецесију у наредна 24 месеца. "Тврдо слетање" се дефинише као нулти или негативан раст на одређено време, али то, како они кажу, није званично проглашена рецесија.
Пауел и његове колеге не одустају од идеје да ће моћи да спроведу "меко слетање" у економији. По први пут у анкетама већина економиста - њих чак три четвртине - види рецесију као вероватну у наредне две године.
Ризик од политичке грешке
„Мислим да је најважнија ствар на коју треба пазити јесте како Пауел саопштава вест о потенцијалном паду. Он ће желети да не ода утисак да је преокрет неминован, посебно не сада када је инфлација очигледно и даље висока.
Седамдесет пет одсто анкетираних економиста сматра да постоји већи ризик да ће ФЕД превише повисити каматне стопе, што ће изазвати бројне негативне последице, а неће успети да обузда инфлацију.
„Заостајање у монетарној политици је још увек потцењено“, рекао је економиста Томас Костерг. „Пуни ефекат садашњег пооштравања можда се неће осетити до средине 2023, а тада ће можда бити прекасно. Ризик од политичке грешке је веома висок."
Могло би доћи и до економског преливања ових мера на глобална тржишта, јер две трећине анкетираних очекује глобалну рецесију у наредне две године.
Да ли ће ФЕД урадити превише или премало
Економистима је постављено и питање да ли је већа вероватноћа да ће ФЕД погрешити тако што ће претерано реаговати, што ће резултирати лошијим растом и већом незапосленошћу, или ће учинити премало, проузрокујући дуже трајање инфлације.
"С обзиром да се ФЕД суочава са избором да уради превише или премало, чланови ће вероватно одлучити да ураде превише", рекао је Џоел Нароф, председник компаније "Нароф економикс", а циљ је да се избегне упорна инфлације са којом се Вокер суочавао седамдесетих година прошлог века.
Економисти очекују да ће ФЕД наставити са најављеним смањењем биланса стања, које је започело у јуну ове године одливом доспелих хартија од вредности.
Неслагања унутар ФЕД-а
Скоро трећина економиста очекује неслагање на састанку, који ће бити трећи у 2022. години.
Председница ФЕД-а из Канзас Ситија Естер Џорџ се у јуну супротстављала мањем повећању, упозоравајући да би сувише нагле промене каматних стопа могле да угрозе способност ФЕД да постигне планирани курс стопе.
Осим успоравања повећања каматне стопе, економисти очекују да ће ФЕД на крају преокренути курс као одговор на нижи раст и инфлацију. Већина економиста очекује мало смањење прве стопе у другој половини 2023, и још једно веће смањење у 2024. години.