Пакистан заинтересован да се придружи БРИКС-у

Организација га вероватно неће примити у чланство, јер се страхује да би прикључивање Исламабада могло да ослаби њен кредибилитет, уз Индију која би могла да се повуче из активног учешћа у раду

Пакистан је заинтересован да се придружи БРИКС-у у јеку продубљивања економске кризе и заустављених преговора са Међународним монетарним фондом око добијања кредита.

Према писању "Пакистан тудеја", Исламабад ће своје намере да се прикључи организацији изнети на августовском самиту групе у Јужној Африци. Укупно 19 земаља, укључујући и Пакистан, жели да се придружи БРИКС-у и о тим намерама биће речи на предстојећем састанку у Африци, преноси портал "Бизнис стандард" извештај пакистанског медија.

За Пакистан придруживање организацији чији су чланови Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, у врху је спољнополитичке агенде, али, како се наводи, тешко да постоји интересовање да се ова земља прихвати као чланица, упркос присуству Кине.

Страхује се да би укључивање Пакистана у БРИКС могло да ослаби кредибилитет организације, уз Индију која би могла да се повуче из активног учешћа у раду.

У тексту се наводе три разлога зашто Пакистан вероватно неће постати члан ове организације.

Чланице БРИКС-а заједно учествују у 31,5 одсто светског БДП-а, док је удео Г7 опао на 30 одсто. Организација је, такође, основала две нове институције Нову развојну банку (НДБ) и Превентивни аранжман резерви (ЦРА) који са капиталом већим од 100 милијарди долара може да помогне државама чланицама да издрже краткорочну кризу платног биланса.

Уколико би постао члан БРИКС-а, Пакистан би имао приступ фонду од 100 милијарди долара, као и могућност узимања кредита од НДБ-а, без тога да побољша функционисање свог државног апарата.

Како пакистанска привреда није успешна у извозу и не доприноси глобалној економији са сталним поремећајима у функционисању државе уз то, примање Пакистана у чланство у БРИКС-у смањило би значај организације.

Други разлог је тај што би то довело до ћорсокака са Индијом у решавању многих питања, што би изазвало проблеме у ефикасном функционисању организације.

Коначно, трећи разлог је недостатак јаснијих циљева спољне политике Пакистана, осим у тражењу нових партнера у име ислама и изнуђивања повластица, економских или геополитичких, за то, закључује се у тексту.