Међугодишња инфлација је додатно успорила и у мају износила 14,8 одсто, што је у складу са ранијим проценама Народне банке Србије, а базна инфлација - по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета успорила је у нешто већој мери у односу на укупну и у мају се нашла на нивоу од 10,4 одсто, објавила је централна банка.
Када је реч о месечној инфлацији, према подацима Републичког завода за статистику, она је у мају износила 0,9 одсто, што је спорије у односу на просечну месечну инфлацију у периоду јануар-април (1,1 одсто).
Месечну динамику раста инфлације обележиле су раније најављена поскупљења електричне енергије и гаса, као и раст цена непрерађене хране. У супротном смеру су деловале ниже цене нафтних деривата и услуга, наводи НБС.
Цене непрерађене хране су у мају порасле за 2,9 одсто, вођене вишим ценама поврћа и меса.
Раст цена прерађене хране у мају износио је 0,6 одсто и био је знатно нижи у односу на просечна остварења током првог тромесечја, што указује да је вероватно дошло до смањења трошковних притисака на тржишту основних животних намирница.
Посматрано у односу на мај 2022. године, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 23,2 одсто.
Цене енергената су, под утицајем поменутих поскупљења електричне енергије и гаса, на месечном нивоу порасле за 1,5 одсто.
Раст цена енергената је ублажен нижим ценама нафтних деривата и даљим падом цена чврстих горива.
Међугодишње посматрано, раст цена енергената је у мају био нижи од раста укупне инфлације и износио је 12,5 одсто, при чему су цене нафтних деривата наставиле да доприносе успоравању укупне међугодишње инфлације.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације су у мају забележиле месечни раст од 0,4 одсто, што је најнижа месечна стопа раста од почетка године.
Успоравању месечне динамике раста базне инфлације у највећој мери допринеле су ниже цене услуга.
Међугодишње посматрано, базна инфлација је у мају износила 10,4 одсто, а њеном нижем нивоу од укупне инфлације значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, НБС очекује да ће инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, уз знатнији пад у другој половини текуће године.
Улазак инфлације у границе циља од 3±1,5 одсто очекује се половином 2024. године.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, успоравање увозне инфлације, као и долазак нове пољопривредне сезоне.