Кукуруз који се налази у силосима и складиштима мучи муку са афлатоксином. Прошлогодишњи род био је мањи у односу на десетогодишњи просек за неких 27 одсто, а у односу на 2021, која је била изузетно сушна, скоро 23 процента.
Како је за "Новости" испричала Сунчица Савовић, директорка Удружења "Жита Србије", на домаћем тржишту годишње потрошимо 4,7 милиона тона кукуруза за све намене, а наша производња, у зависности од тога колико је сушна година била, варира од четири до више од осам милиона тона, колико је било у 2020. Лане смо имали род од 4,65 милиона тона.
"Потрошња кукуруза је са 4,7 пала на 4,2 милиона тона. И оно што смо сада имали на располагању биле су пренесене залихе кукуруза од непуних 400.000 тона из 2021. године. Дакле, извоз кукуруза до 31. маја није достигао ни 380.000 тона. Тржишна година се завршава 30. септембра. У том периоду углавном извеземо од 870.000 до више од три милиона тона. Сада је евидентно да нећемо имати могућност да достигнемо чак ни ниво од 870.000 тона, а јасно је и да ће завршне залихе кукуруза бити веће него лане", каже Сунчица Савовић.
Она напомиње да кукуруз има проблем са квалитетом и да је битно да онај који је већ у силосима буде одвојен од новог рода који долази.
"Нарочито што ће остати веће количине кукуруза старог рода. То у пракси, међутим, неће бити тако. У зависности од процене , меша се стари род са новим у извозу, како би се вредности афлатоксина смањиле, али то није у реду. Због тога је битно да се очисте и дезинфикују складишта, јер је афлатоксин заразан. То ремети шансу за извоз новог кукуруза који, како сада ствари стоје, неће имати проблема са квалитетом. Међутим, рано је говорити о томе, јер је тек јун.
Проблем са квалитетом кукуруза нема само Србија, јер није суша погодила само нас. Ту је и Румунија и део Мађарске који се наслања на нас.
"Понуда пшенице и кукуруза свакако је била мала, јер су произвођачи од септембра до сада чекали на веће цене. За разлику од пшенице, кукуруз није неког квалитета и ситуација је таква да се реалније приступа том проблему. Евидентно је и да је ове године постојао већи увоз јечма. Кукуруз је складиштен и само стоји, а вредности токсина само расту. Ако није померан, растресан, квалитет ускладиштеног зрна зараженог афлатоксином сам пропада, како тече време чувања", указује Савовић.
Иначе, држава је некада помагала ратарима тако што је давала зеолит , који се мешао са кукурузом, како би се делимично неутралисао афлатоксин. Поједини стручњаци у Србији сматрају и да је такав, заражени, кукуруз потпуно неупотребљив. Свакако, пишу "Новости", сигурно је да он на крају заврши у сточној храни, како би се што више искористио.