Расте неизвесност око откупне цене малине: Произвођачи очекују мањи род, берачи веће дневнице

Састанак малих хладњачара, великих произвођача малине из целе Србије одржан је јуче у Ариљу. Неки од предлога, који су изнети уочи скупа, су и да се малина прогласи националним производом, формира управа при Министарству пољопривреде, као и да се изради дугорочна стратегија развоја малинарства.

Ово воће, преноси "Политика", нема алтернативу будући да је, према проценама, у производњу и пласман посредно и непосредно укључено око пола милиона људи у Србији. Откуп малине ове године засигурно ће пратити и неизвесност око цене до самог почетка бербе. Почетком седмице почеле су да стижу понуде хладњачара из западне Србије.

За овогодишњи род произвођачима се нуди од 200 динара за малину највише категорије до минималних 150 уз урачунати порез.

Остварују се прогнозе познавалаца тржишта да ће ово бити једна од најнеизвеснијих сезона за малинаре, али и остале у ланцу откупа и дистрибуције.

Министарка пољопривреде са произвођачима малина и хладњачарима: Наћи ћемо решење

Један од водећих домаћих стручњака др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку, за "Политику" је изјави да на европском тржишту у складиштима још има робе, али да је она прилично лошег квалитета.

"Квалитетне малине је мало и једина база је Србија. То може бити залог за наступајућу сезону с обзиром на дешавања на тржишту", нагласио је Лепосавић.

Он је рекао да је цена тог воћа дестимулативна, а да су произвођачи урадили све што је до њих.

Напоменуо је да је ситуација у главним малинарским подручјима, где није било проблема са влагом или сушењем земљишта, за сада још добра. То, како је рекао, не значи да ће тако и остати ако се наставе овакве временске прилике или ако дође до наглог повећања температуре када се очекује појава масовног сушења и проблема у малињацима.

Када је реч о сектору малинарства, министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је недавно да је од почетка године уведен мораторијум на кредите и њихов репрограм на 12 месеци. Нагласила је и да је одобрена кредитна линија у Поштанској штедионици, коју ће моћи да користе мали и средњи хладњачари до 100 тона малина, уз услов да имају робу на стању, а која ће се процењивати у вредности од 300 динара по килограму. Навела је да је у односу на претходни период, уведена промена таква да ће пољопривредна инспекција контролисати стање у хладњачама, односно квалитет и количине које постоје, и да ће банка морати да се сагласи за сваки килограм робе.

Из Асоцијације произвођача малина ове године очекују 30 одсто мањи род у односу на прошлу годину. Пошто на многим парцелама нису на прави начин одрађене све агротехничке мере, то се одражава и на обухват радне снаге, јер када је род мањи има и мање посла. Када се на све то накалеми и незаинтересованост људи, посебно омладине, да беру воће, малинари су у проблему. 

Како наглашава Светлана Цвијановић, председница Савеза пољопривредних произвођача западне Србије, у малињацима махом раде старији, јер млади нису заинтересовани за теже физичке послове.

Малинари већ у проблему: Брину их слабији принос и нижа откупна цена

"То није лак посао, треба радити десетак сати на сунцу и тако сваки дан. Приметан је дефицит радне снаге, па ако бих била у ситуацији да ми зафали радника, морала бих да запослим и странце. За сада немам потребу за ангажовањем иностране радне снаге, али ништа није немогуће", каже Цвијановићева.

Она у околини Шапца има око два хектара земље под малинама. Берба воћа по којем је Србија позната почиње обично крајем маја, а сада ће, због лоших временских услова, почети у јуну, можда чак и касније, половином наредног месеца.

"Када почне берба на пољу ће бити 25 до 30 берача. За сат рада може да се заради 300 динара или 110 динара по килограму убране малине. Тако је било прошле године, а ове ће можда цена радног часа бити и мало виша", каже Светлана Цвијановић.

Она напомиње да малинари имају велики проблем, јер род 2022. још није наплаћен, а ове године се најављује нижа цена малине него што је била лане.

"Мораћемо добро да калкулишемо, како даље, ако мислимо да наставимо да радимо и да зарадимо. Јер, у процесу производње малине око 75 одсто трошкова произвођача одлази смо на плаћање радне снаге, а то подразумева не само бербу воћа, већ и везивање, резање, окопавање два-три пута у сезони, потом плевљење па поново припрема земље за следећу годину. Све то треба платити. Треба бити коректан, јер и то мало радника лако може да оде даље, код неког другог, за већу дневницу", напомиње Цвијановићева.