”Њујорк тајмс”: Упркос санкцијама, међународна трговина са Русијом порасла
Упркос напорима земаља Запада да санкцијама осакате руску економију, Русија, као један од најважнијих светских произвођача нафте, гаса и сировина, има дугогодишња и уносна трговинска партнерства, а те везе није лако прекинути, пише "Њујорк тајмс".
Русија је тако, на пример, од почетка сукоба у Украјини повећала трговину са Белгијом за 81 одсто, са Кином 64 одсто, са Турском 198 одсто, са Шпанијом 57 одсто а са Индијом чак 310 одсто.
Извоз Русије у Шпанију је ове године 112 посто већи, у Грчку 213 одсто, Јапан 40 одсто, Немачку 38 одсто, Белгију 130 одсто, а руски извоз у Индију је од почетка специјалне војне операције порастао за чак 430 одсто, показује анализа "Њујорк тајмса".
Многим земљама је живот без руских сировина невероватно тежак, упозорава амерички лист објашњавајући отпорност руске економије.
Већину руског извоза чине нафта, гас и кључни метали и минерали који помажу у погону аутомобила, грејању домова и снабдевању фабрика широм света.
Западне званичнике који су желели да онемогуће ратне напоре Русије кажњавањем њене економије је тако дочекала "фрустрирајућa реалност" у којој је вредност извоза Русије након почетка сукоба у Украјини заправо порасла, чак и у многим земљама које се овој држави активно супротстављају, показује анализа америчког листа.
"Веома је тешко живети без руских ресурса", рекао је Сергеј Алексашенко, бивши заменик министра финансија Русије и заменик председника њене централне банке. "Не постоји алтернатива."
Огромне промене у међународним трговинским токовима
Тренутно се многе земље се суочавају са несташицом хране, будући да се ослањају на пшеницу и друге основне производе који се узгајају изван њихових граница. Инфлација је рекордна, а цене горива и других енергената расту.
Некадашње дугогодишње економске везе Русије са Европом се постепено раскидају, а формирају се нови савези.
Европска унија, Сједињене Државе и Уједињено Краљевство увеле су оштре економске казне Русији, санкционишући стотине богатих грађана и владиних званичника и у великој мери искључујући земљу из међународног финансијског система.
Ове државе су такође обећале да ће престати да шаљу напредну технологију у Русију и забраниле руским авио-компанијама да лете на Запад.
Европска унија до сада је замрзла више од 17 милијарди евра руске имовине, објавио је европски повереник за правосуђе Дидије Рејндерс.
"До сада је замрзнута имовина 90 људи, више од 17 милијарди у седам држава чланица, од чега 2,2 милијарде у Немачкој", рекао је Рејндерс за немачке медије.
Ипак, санкције руској енергетици која помаже у покретању западних економија спорије ступају на снагу.
САД су већ прекинуле куповину руске нафте, а Велика Британија ће то учинити до краја године. Ниједна од те две земље, међутим, за Русију није значајан купац, пише "Њујорк тајмс".
Европска унија је, упозорава амерички лист, у великој мери зависна од руске енергије и, као и многе земље, већ се бори са инфлацијом.
Европа је у августу престала да увози руски угаљ, а планира да забрани сав увоз нафте која се испоручује морским путем из Русије у децембру, и свих нафтних деривата у фебруару.
Русија је заузврат забранила неке од сопствених извоза, укључујући пољопривредне и медицинске производе.
"Русија одолева боље него што се очекивало";"Гаспром" ове године остварио рекордну добит
Висока цена нафте и гаса у прошлој години повећала је вредност руског извоза, што је помогло Москви да надокнади приходе изгубљене због санкција. Државни руски енергетски гигант "Гаспром" je тако остварио рекордну добит у првој половини ове године.
Међународни монетарни фонд је 2022. више пута ревидирао прогнозе за руску економију, рекавши коначно да ће се она смањити за мање него што је организација очекивала.
ММФ је у октобру саопштио да очекује да ће се руска економија ове године смањити за 3,4 одсто, што је много мањи пад од 6 одсто колико је прогнозирао у јулу и 8,5 одсто колико је очекивао у априлу.
"Русија је издржала економске санкције боље него што се очекивало, уз помоћ високих цена нафте и гаса и наше зависности од фосилних горива", рекао је Гилберто Гарсија Васкез, главни економиста у "Датавил" за "Њујорк тајмс".
Прерасподела глобалног енергетског тржишта
Нове забране нафте и нафтних деривата које ће европски званичници увести у наредним месецима могле би представљати велики губитак за Русију. Али нафта која напусти Русију на океанским бродовима вероватно ће наћи пут до нових тржишта. Индија и Кина, упозорава амерички лист, постају све већи купци руске сирове нафте.
Заузврат, земље које су продавале више нафте Индији и Кини — попут Саудијске Арабије, Ирака или Анголе — могле би да продају више нафте Европи. То би довело до глобалног "реконструисања енергетског тржишта" у којем се руска нафта само преусмерава на нова тржишта уместо да се искључује.
Цене референтне нафте као што су Брент и Урал — врсте сирове нафте којима се интензивно тргује и које служе као глобални референти за купце и продавце нафте — пале су последњих месеци.
Ипак, будући да су цене енергије биле повишене већи део ове године, Русија је заправо добила више новца од продаје нафте и гаса у доларима од марта до јула него претходних година, наводи Међународна агенција за енергију.
Осим енергије, Русија је и даље водећи извозник других основних роба и намирница, од ђубрива, азбеста и нуклеарних реактора до пшенице.
Међународни произвођачи аутомобила и даље зависе од Русије за производњу кључних ауто делова. Француске нуклеарне електране се ослањају на руски уранијум, док Белгија наставља да игра кључну улогу у руској трговини дијамантима, упозорава "Њујорк тајмс".
