Русија ће усвојити овлашћења да заплени имовину "несташних" западних компанија и отежаће им одлазак из земље, јер Владимир Путин тражи начине да узврати на санкције САД и Европе.
Извори "Фајненшел тајмса" тврде да ће поверљиви указ који је Кремљ наводно донео прошле недеље "омогућити да се западна имовина присвоји по ниским ценама" и додају да уводи још неке принципе, које они називају "драконским мерама за потпуну национализацију корпорација".
Инсајдери лондонског листа су рекли да је "Путинов економски тим желео да претња национализацијом буде део приступа шаргарепе и штапа који има за циљ кажњавање западних земаља које плене руску имовину, док награђује оне које играју по правилима Кремља".
Поверљиви декрет Кремља, у који је "Фајненшел тајмс" имао увид, омогућава руској држави приоритетна права да купи било коју западну имовину по повољним ценама.
Путинов налог министарском кабинету, за који "Фајненшел тајмс" наводи да је потписан прошле недеље, такође захтева да све фирме купци западне имовине буду у потпуности у руском власништву или да су у процесу искључивања свих страних акционара, што додатно компликује сваку процедуру изласка компанија са руског тржишта.
Дмитриј Песков, Путинов портпарол, рекао је за ФТ да су западни инвеститори и компаније "више него добродошли" у Русију, али је истакао да су неки од њих у потпуности престали да исплаћују плате или су једноставно одлучили да напусте земљу уз огроман губитак.
"Ако компанија не испуњава своје обавезе, онда, наравно, иде у категорију 'несташних' компанија. Опраштамо се од тих фирми. А шта ћемо после тога урадити са њиховом имовином, то је само наш проблем", рекао је Песков.
Извори који су упознати са пословањем компанија које напуштају Русију кажу да потез Кремља отвара "Пандорину кутију" која ће неизбежно консолидовати државну контролу над економијом.
"Мислим да је национализација неизбежна. Само је питање времена. Држави ће требати новац", рекао је један бизнисмен који учествује у процесу продаје своје имовине у Русији.
Путинови сарадници разматрају национализацију западних компанија од почетка сукоба у Украјини прошле године, али је Москва до сада користила таква овлашћења само у ретким случајевима.
Русија је у априлу преузела локалне подружнице финског "Фортума" и немачког "Унипера" као одговор на, како је назвала, "незакониту експропријацију руске имовине у иностранству". Декрет Кремља се односио на те две компаније.
Приликом одлучивања да ли да прошири таква овлашћења на хиљаде западних корпорација, Кремљ ће пратити шта се дешава са око 300 милијарди евра (324 милијарде долара) имовине руске централне банке замрзнуте на западу, пише ФТ.
Према критеријумима који су први пут објављени у децембру, западне компаније су обавезне да руским купцима дају попуст од најмање 50 процената вредности имовине и да уплате "добровољни" допринос од 5 до 10 процената за буџет, наводи се у тексту.
Гувернерка централне банке Елвира Набиулина била је међу најгласнијим заговорницима ограничавања изласка западних компанија који упозоравају компаније на претњу национализацијом. Централна банка је забринута да би егзодус страног капитала могао да ослаби рубљу и ограничи опције за руске инвеститоре.
Министар финансија Антон Силуанов је, с друге стране, подржао одласке као начин да се извуче већи приход за буџет.
Министарство финансија је саопштило да процедуре за излазак компанија "функционишу као и до сада", али да су "могуће додатне промене за појединачне послове".
ФТ наводи да правила, према Путиновом декрету, такође захтевају од нових власника да пласирају 20 одсто имовине на руској берзи, што је потез за који је Елвира Набиулина рекла да је потребан како би се малопродајним инвеститорима у земљи омогућио већи простор за улагање новца.
"Генерално, држава не жели да инвеститори оду. Напротив, желе да одлазак учине мање привлачним за њих, али оно што желе је да подстакну добро понашање", рекао је један западни бизнисмен у Москви за ФТ.