Недавни подаци из Немачке указују на суморну блиску будућност европског економског "мотора". Немачка економија је ове године ушла у рецесију, а расположење инвеститора у земљи је недавно пало најбржим темпом од пандемије.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) сада очекује да ће немачки раст бити најнижи међу великим економијама 2023. године. Међутим, пише "Фајненшел тајмс", оно што изазива већу забринутост је немачка путања.
Преовлађујући геополитички ветрови – од Украјине до растућих тензија између САД и Кине – истакли су рањивост немачког међународног економског модела и нагласили његове дугорочне изазове.
Немачки канцелар Олаф Шолц био је амбициозан у покушајима да преоријентише привреду – укључујући смањење зависности Немачке од руских енергената и обезбеђивање нових ланаца снабдевања за индустрију. Влада се брзо кретала. Циљ да обновљиви извори енергије чине 80 одсто њене електро мреже повећао је привлачност Немачке као дестинације за зелене инвестиције. Милијарде су се трошиле на јачање индустрије полупроводника. Економија је такође показала отпорност избегавши страшне прогнозе дубоке рецесије ове године. Али обим задатка који је пред Немачком остаје огроман, наводи се у коментару "Фајненшел тајмса".
Немачка је брзо смањила своје ослањање на руски гас. Брза изградња терминала за течни гас (ЛНГ) помогла је да се повећа енергетска сигурност. Али одлука да се у априлу поступно угаси последњи нуклеарни реактор и споро увођење обновљивих извора енергије значе да се Немачка и даље ослања на увоз и фосилна горива за своје енергетске потребе и остаје изложена променљивим глобалним ценама.
Диверзификација економије је такође изазов. Прерађивачка индустрија чини око четвртину производње. Производња аутомобила, некада цењена индустрија, опада од 2018. године. Специјализација Немачке у технологијама сагоревања доведена је у питање преласком на електрична возила, где је Кина доминантан играч. Убеђивање свих да су односи са Кином (највећим трговинским партнером) ослобођени ризика такође неће бити једноставно.
Шолц је позвао на нову "немачку брзину" да би се постигла трансформација. Али он ће прво морати да уклони низ препрека које су дуго кочиле немачку економију. Пројекти обновљиве инфраструктуре, као што су ветроелектране, одложени су због дуготрајних процедура планирања. Реформе су у покрету. Пословни лидери се жале да бирократија, високи трошкови енергије и ограничена дигитализација такође ометају динамику - откако је САП основан пре више од 50 година, није се појавила немачка технолошка компанија светске класе.
Недостатак радне снаге је још једна препрека. Очекује се да ће Немачкој недостајати до седам милиона радника до 2035. године, делом због старења становништва. Недостаје квалификованих радника у грађевинарству, електротехници и стручним услугама које су важне за економске амбиције земље. Промене имиграционих правила су у току. За реформу привреде ће такође бити потребне додатне јавне инвестиције и подстицаји, али ће захтеви за финансијама бити напети због старије демографије и посвећености повећању потрошње за одбрану, пише "Фајненшел тајмс".
У извесном смислу, Немачка је жртва сопственог успеха. Њен економски модел је напредовао у ери брзе глобализације која се догодила у две деценије након пада Берлинског зида. Али времена се мењају, а основа њихове претходне конкурентности и отпорности се доводи у питање. Дугорочне економске ране око регулације, дигитализације и понуде радне снаге које су изгледале мање хитне када су била добра времена, сада ограничавају агилност Немачке. Само суочавањем са овим основним препрекама за раст, Немачка може поново да се обнови, закључује "Фајненшел тајмс" у коментару.