Београд ће 2027. године на Међународној специјализованој изложби ЕКСПО угостити више од два милиона људи из целог света, а процењује се да ће више од 100 држава представити најбоље што им из своје индустрије. Ово је јуче била лепа вест за све, а већ данас је задатак за надлежне у Србији да оправдају поверење које им је указао Међународни биро за изложбе (БИЕ) и све земље које су гласале за кандидатуру Србије.
У тренутку када европска привреда посустаје и домаћа економија успорава, економисти очекују да ће организација манифестације која ће трајати од 15. маја до 15. августа 2027. године бити фактор који ће је погурати у позитивном смеру, јер овај догађај у пословном свету, међу привредницима, има значај попут Олимпијаде у спорту или Песме Евровизије, када је у питању музика.
Процењује се да би укупан процењени економски ефекат могао да износи 1,1 милијарду евра, директних 600 милиона евра и индиректних 500 милиона евра.
Да би оставрила ове приходе, Србија ће морати да припреми нови сајамски комплекс, чија изградња је планирана у Сурчину, уз будући Национални стадион. Његова изgрадња најављивана је и раније, јер је део пројекта измештања Београдског сајма са тренутне локације из Булевара војводе Мишића.
Председник Александар Вучић је рекао да Србији предстоји огроман посао и да ће Београд сада постати највеће градилиште у Европи. Он је нагласио да сви у Србији сада морају да "заврну рукаве" и да је потребно изградити сајамски простор и смештајне капаците за предстојећи ЕКСПО 2027, који ће након самита моћи да добију пренамену за грађане који немају решено стамбено питање.
У плану је изградња читавог низа сајамских хала, павиљона, смештајних и комерцијалних објеката. Површина плана обухвата 167 хектара, од чега је за нови сајам намењено 113 хектара земљишта.
"Очекујемо да уложимо огромне паре, биће комплетно нове сајамске просторије фантастично уређене са отвореним крововима. То су радиле најбоље архитекте. ЕКСПО ће бити од огромне користи за нашу земљу, због привлачења инвестиција, за довођење инвеститора у све делове Србије", рекао је Вучић.
Шта добија домаћа привреда?
Доцент др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета у Београду каже за РТ Балкан да организација светске изложбе као што је ЕКСПО 2027 има вишеструке позитивне ефекте за домаћу привреду, али и земљу као целину.
"Квалитетна организација догађаја ЕКСПО 2027 нас додатно добро позиционира на светској сцени манифестација овог типа и пружа могућност да се представимо у најбољем светлу - од богатих туристичких потенцијала, преко историје, сјајне гастрономске и винске понуде, па до развоја укупних привредних могућности са доласком великог броја странаца који ће у том периоду посетити нашу земљу", сматра др Мијушковић.
Он напомиње да организација овако комплексног и захтевног догађаја подразумева укључивање великог броја привредних ентитета, тако да ће бенефити бити вишеструки.
У оперативном смислу, везано за припрему саме локације и пратећих саобраћајница, Мијушковић сматра да ће кључна бити улога грађевинске индустрије, архитектонских и логистичких експерата који ће омогућити најбоље и најефикасније решење.
"Важно место заузима и транспортна индустрија, у првом реду ангажман нашег националног авио-превозника Ер Србије којој ће овај догађај бити посебан ветар у леђа за даље успешно ширење својих пословних операција. У стратешком смислу, кључно ће бити и укључивање маркетиншких и бизнис консултанта који ће у пуном капацитету успети да искористе цео догађај и пратеће активности за најбољу могућу промоцију наше земље и привреде. Надовезујуће индустрије, попут туризма, угоститељства, гастро, прехрамбене, те индустрије пића такође ће имати значајне и јасне бенефите", објашњава Вељко Мијушковић.
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да је у питању привредна манифестација од великог значаја, јер се разликује од појединачних сајмова, пошто окупља све сегменте привреде.
"Специјална изложба се одржава сваких десет година, али пет година после велике изложбе ЕКСПО, која је последњи пут одржана прошле године у Дубаију и на којој је и Србија учествовала. То је било фасцинантно за све који су били, могућност да се сретну са представницима тако великих компанија и стручњацима из разних области који су долазили да одрже конференције и презентације. Представљена су најсавременија решења у области машинске производње, ИТ, услуга и свега другог. Сви ти бенефити и многи новитети у глобалној привреди ће сада бити и у Београду. То је дефинитивно велика ствар за нашу земљу", сматра Станић.
Колико ће то коштати државу и коју цену ћемо платити, још се не зна, а посебно интригира што је Србија победила у трци са много успешнијим земљама и економијама попут САД, које су такође конкурисале да преузму организацију овог догађаја.
"Чињеница је да ће домаћа имати користи и то вишеструке. Сама припрема ће донети нове послове за више сектора, а највише за грађевинску индустрију. Србија се позиционира као убедљиви лидер у региону, од чега би требало и остале државе да имају користи", каже Станић.
Он напомиње да је посебно значајно што ће све те припреме свакако допринети да се повећа углед Србије.
"Имамо застој у евроинтеграцијама, а политички ризик, који постоји, је и до сада највише био сметња развоју привреде. Резервисано је поверење инвеститора када је у питању дугорочно улагање у Србију и када би се одблокирали преговори, сматрамо да би тај кредибилитет скочио, али пошто се то не дешава, онда смо усмерени на регионалну иницијативу и заједничко тржиште, а уз то је ово сјајан покушај да се Србија боље позиционира", сматра Бојан Станић.
Он подсећа да је за потребе ЕКСПО изложбе у Паризу саграђена Ајфелова кула и додаје да манифестација у Београду неће бити на тако високом нивоу, али да ипак "треба имати у виду да су се за ову изложбу надметале САД и друге земље".
"Очекује се да ће ово бити фактор који ће ипак погурати домаћу економију у позитивном смеру с обзиром на успоравање европске привреде. Можда пад привреде ипак неће бити толико значајан и могуће је да ће ово допринети да добијемо као неку инфузију. Очекује се да ће ово зауставити и потенцијални пад грађевинске индустрије која је почела да успорава и да ће се цене ипак одржати на истом или вишем нивоу када говоримо о Београду", објашњава Бојан Станић.
Организација изложбе озбиљан изазов
Одржавање међународне манифестације подразумева и долазак гостију из целог света, а директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић каже за РТ Балкан да овај догађај има велики значај.
"Организација специјалне изложбе ЕXПО је изузетно важна са туристичког становишта, али можда још више са инвестиционог. Туристичка организација Београда се бави промоцијом туризма, али и самог Београда, а овакав догађај светског ранга је изузетно значајан за град и земљу", истиче Поповић.
Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да није велики оптимиста када је у питању организација ове манифестације.
"Припрема таквих догађаја кошта милијарде евра и то углавном организују богате земље које имају озбиљну инфраструктуру и ресурсе. Одакле ћемо ми као држава да нађемо паре за то то је велико питање. Већ смо доста задужени. Искрено, све је то у великој магли", наводи Драгољуб Рајић.
Доцент др Вељко Мијушковић напомиње да је реализација сложених пројеката овог типа увек озбиљан изазов, не само за нашу, већ све земље које би се прихватиле датог задатка.
"Верујем да је одлука Републике Србије да се кандидује и победи на овом конкурсу, упркос значајној конкуренцији земаља као што су Аргентина, САД, Тајланд и Шпанија, од старта добро одвагана, те да је наш тим свестан озбиљности задатка и нивоа напора који се мора уложити у његову реализацију. Будући да је догађај за четири године, такође верујем да ћемо уз добар, мултидисциплинаран тим стручњака успети да дати изазов спроведемо у дело", напомиње Мијушквић.
Он каже да, будући да се ради о јако озбиљном и сложеном пројекту са бројним очекиваним бенефитима, јер се процењује да ће више од 2,6 милиона туриста посетити нашу земљу, те да је укупан економски ефекат 1,1 милијарда евра, сигуран да ће неопходна улагања бити исплатива. Додаје да томе доприноси и најава могућности даљег коришћења изграђеног комплекса након завршеног догађаја у друге намене попут решења стамбеног питања одређених категорија грађана.