Централне банке морају да прихвате "непријатну истину" да ће можда морати да толеришу дужи период инфлације изнад циљаних два одсто како би спречиле нову финансијску кризу, упозорила је заменица шефа Међународног монетарног фонда.
Гита Гопинат је на годишњој конференцији Европске централне банке у Португалији рекла да креатори политике ризикују да буду суочени са непријатним избором између решавања будућег финансијског краха међу тешко задуженим земљама и повећања трошкова задуживања довољно да укроте тврдоглаву инфлацију.
Висок ниво дуга многих европских влада чини их рањивим на још једну финансијску кризу, рекла је Гопинат. "Улазимо у период у коме морамо да схватимо да инфлацији треба предуго да се спусти на циљ - то је моја прва непријатна истина - а то значи да ризикујемо да се инфлација учврсти", рекла је она за "Фајненшел тајмс".
"Када владама недостаје фискални простор или политичка подршка да одговоре на проблем, централне банке ће можда морати да прилагоде своју монетарну политику како би узеле у обзир финансијски стрес", рекла је она у свом говору.
Она је додала да би централне банке требало да поставе "високи праг" за прихватање да инфлација остане дуже изнад циљаних два одсто, јер би то могло да учини раст цена још снажнијим, као што се десило у САД 1960-их.
Финансијски стрес у еврозони "такође може имати различите регионалне последице, са распоном који ће више расти у неким високо задуженим економијама", а то би могло да "појача друге рањивости које произлазе из задужења домаћинстава и великог удела хипотекарних кредита са променљивом стопом у неким земљама", објаснила је она.
Гопинат је оценила да би Европска централна банка и друге банке "требало да буду спремне да реагују снажно" на знаке упорне инфлације чак и ако то доведе до "много већег захлађења" на тржишту рада.
ЕЦБ је подигла референтну каматну стопу на 3,5 одсто раније овог месеца и наговестила да је још једно повећање од четвртине поена "врло вероватно" у јулу.
Званичница ММФ је позвала владе ЕУ да пристану на нова правила за смањење буџетских дефицита и нивоа дуга, који су у многим земљама, укључујући Француску и Италију, порасли изнад 100 одсто бруто домаћег производа, и да створе јединствену шему осигурања депозита за све банке у еврозони.
Америчка влада је обезбедила додатне гаранције за депозите како би ублажила кризу у америчком банкарству изазвану колапсом "Силикон вели банке" у марту.