Слике које су стизале са београдског аеродрома "Никола Тесла" последњих дана потпуно су супротне обећањима које је француска компанија "Ванси" давала када је 2018. године постала концесионар српске ваздушне луке, а не уклапају се ни у најаве "Ер Србије" о проширењу броја линија и објавама о рекордним бројкама превезених путника протеклих месеци. У процепу између (пре)амбициозних планова и неиспуњених очекивања обе компаније нашли су се путници који су претходних дана сатима чекали у редовима, док су се разлози и оправдања само ређали као духови пуштени из боце.
Лука Поповић, уредник портала "Екс Ју Авијејшн Њуз" каже за РТ Балкан да обе компаније сносе одговорност за тренутну ситуацију, иако се чини да је тежња да се кривица пребаци са "Ер Србије" на "Ванси".
"Ер Србија има веома амбицизан раст ове године, увели су 20 нових линија, што је огромна количина за једну релативно малу авио-компанију. Они су имали неке проблеме који су ван њихове контроле, због кашњења авиона, али можда је требало боље да бирају партнере што се тиче тих изнајмљивања. С друге стране, аеродром се реконструише и очигледно и видљиво је да немају довољно радника. Лично мислим да је крива и једна и друга страна и да уопште није професионално што су почели овако јавно једни друге да оптужују. Док пребацују лопту једни другима на терен трпе путници, што је неозбиљно. Очигледно су се одлучили да пребаце кривицу на аеродром, али деле је сви. Чак и држава, јер полиција ради на граничној контроли и потребно је да појача своје капацитете када су гужве", каже Поповић.
Кризу је наговестило саопштење "Ер Србије", која се прoшле недеље сама извинила због кашњења и отказивања летова и навела да је разлог што авиони које су изнајмили нису стигли у њихову флоту на време. Фокус се наредних дана померио на аеродром "Никола Тесла" и њихове проблеме са кваром опреме за сортирање пртљага која је разоткрила проблем са хроничним недостатком радне снаге.
Из "Ер Србије" су лопту пребацили у двориште компаније "Ванси" и у следећем саопштењу навели да су им пре почетка сезоне предочили план експанзије и указали да је недостатак особља на кључним позицијама на аеродрому означен као један од највећих ризика још пре шест месеци у документу који се бавио нивоом припремљености за летњу сезону, али се показало да није учињено довољно да се проблеми предупреде.
Министар саобраћаја Горан Весић организовао је састанке са представницима "Вансија", а јавно им је неколико пута слао поруке да "сви путници, као и сви запослени у Србији морају да буду третирани као у свим другим државама". Медији су чак објавили незваничну информацију да држава разматра могућност да преузме управљање "Теслом", али то се у званичном саопштењу Министарства саобраћаја од уторка, после састанка са представницима "Вансија" не спомиње.
Наведено је да "Вансију" недостаје 100 радника, а да је министар постигао договор да аеродром одмах запосли 50 људи и да се запосленима који су ангажовани на сортирању пртљага повећају плате. Питање је, да ли ће то бити довољно да се ситуација на аеродрому врати у нормалу?
Министар Весић је констатовао да се ситуација на аеродрому значајно побољшала у односу на претходну недељу, да и даље није довољно добра, али да сматра да је најтежа криза превазиђена. Представници "Вансија" су изложили министру план мера које планирају да предузму како би се ситуација на аеродрому нормализовала у што скоријем року.
Министар је истакао да је на аеродрому "Никола Тесла", закључно са данашњим даном, забележено 3.146.171 путника, а да се до краја године очекује више од седам милиона, што ће бити историјски рекорд. Такође, напоменуо је да ће национални авио-превозник "Ер Србија" до краја године превести чак 3,5 милиона путника, што је, како је навео, боље од некадашњих најбољих резултата ЈАТ-а из Југославије који је имао око пет милиона путника у земљи са више од 20 милиона становника.
Весић је напоменуо и да је замена теза да су планови "Ер Србије" довели до проблема на самом аеродрому, јер је компанија "Ванси" знала за повећање броја летова и домаћег, али и страних авио-превозника, од којих су неки и више него удвостручили број путника у односу на прошлу годину. Друго питање је да ли српски аеродром ту експанзију може да испрати у тренутку када реализује амбициозан пројекат реконструкције и доградње станичне зграде.
Наш саговорник истиче да нема брзог решења и указује да је кључни проблем недостатак радне снаге, који није лако решити.
"Један од разлога зашто се не пријављују људи су ниске плате. То је тежак посао, захтева сменски рад, а плате су око 400 до 500 евра. Напустили су делатност и отишли да раде у друге секторе, јер су боље плаћени у трафикама. С тим се суочавају и остале земље. У шпицу сезоне свугде буде проблема, а нарочито после короне, јер је много људи напустило професију и преоријентисало се на друге послове. Прошла година је била катастрофа у целој Европи. Код нас је мањи обим саобраћаја, па када има више кашњења и отказивања то има већи утицај", наводи Лука Поповић.
Напомиње да није искључено ни да постоји такозвани "бели штрајк" међу запосленима, који су незадовољни због плата. Када је у питању могућност да се држава умеша и преузме управљање аеродромом, он сматра да би било шокантно да се то догоди, иако напомиње да заправо нико не зна какве су могућности државе, јер уговор о концесији са "Вансијем" никада није објављен.
"Изненадио бих се да држава преузме аеродром од концесионара, јер би то био и дипломатски скандал, с обзиром да је у питању велика француска и светска фирма", сматра Лука Поповић.
"Неопходно је да се цео систем скенира и оптимизира"
Професор др Петар Миросављевић са Саобраћајног факултета у Београду истиче да ова ситуација није добра за путнике, туризам, али и целокупну привреду, нарочито што су проблеми ескалирали у сезони и додаје да то нарушава имиџ компанија и државе.
"Европска унија има најсавременији систем ваздушног саобраћаја на свету и одједном то у Србији не функционише, што је веома необично. "Ванси" је узео аеродром у концесију до 2043. године и они управљају, то значи да они организују саобраћај како мисле да треба. Неопходно је да се цео систем скенира и оптимизира и да се види како ради и које су слабе тачке. Идеално би било да се држава и концесионар обрате Саобраћајном факултету за помоћ и радо бисмо им помогли, али нас нико није консултовао. Мало је необично, с обзиром да од 2018. године када су преузели аеродром није било проблема, а сада их има превише. Требало би да се питају стручњаци, а постоје људи који су за то школовани и финансирани из буџета и на располагању су држави. Не знам у чему је квар, да ли је могуће да одједном имaмо толико неких непредвиђених околности", каже професор Миросављевић.
Он указује да проблем на аеродрому не утиче само на ваздушни саобраћај, већ да се прелива на целокупну привреду и додаје да су ефекти дуготрајни. Напомиње да ће бити потребно време да се поврати поверење у компаније и да се морају предузети бројни кораци и решења да се то "залечи".