Производни ПМИ у еврозони у јуну је пао испод нивоа на којем је био током последње кризе пандемије ковида у лето 2020. године. Тренутно је на нивоу од 43,6 одсто.
Индекс менаџера набавке (ПМИ) представља тренд економских кретања у производном и услужном сектору. Он резимира да ли се тржишни услови шире, што значи да се привреда развија или остају исти или се смањују, односно производња пада. Сврха објављивања овог индекса је да доносиоцима одлука, аналитичарима и инвеститорима пружи информације о тренутним и будућим условима пословања.
У САД, ПМИ се заснива на месечној анкети менаџера ланца снабдевања у 19 индустрија.
Ово је само једна у низу лоших вести за европску привреду која је у рецесији. У највећем проблему је и највећа европска економија.
Број наруџбина у немачким фабрикама неочекивано је опао у априлу, што је додатно умањило изгледе за опоравак највеће европске економије која је ове зиме претрпела прву рецесију након пандемије, пише "Блумберг".
Иако су економисти "Блумберга" раније прогнозирали раст од 2,8 одсто, потражња у фабрикама у Немачкој је у априлу заправо смањена за 0,4 одсто. Овај пад примарно је проузрокован мањим бројем великих наруџбина.
Драматичан одлив инвестиција
Немачки економски институт са седиштем у Келну саопштио је да је јаз између одлазних инвестиција немачких компанија и пословних улагања у земљу 2022. године био највећи до сада, на основу података ОЕЦД-а.
Они су навели да је способност Немачке да привуче пословне инвестиције претрпела "алармантан" пад прошле године, када је, према подацима водећих економских института, више од 135 милијарди евра директних страних инвестиција отишло из земље, а пристигло само 10,5 милијарди евра.
Централне банке улазе у нову фазу у борби са инфлацијом, јер економисти упозоравају да ће цена постизања заједничких циљева o нивоу од 2 одсто бити рецесија. Основне стопе инфлације у већини светских економија нагло су пале од јесени, али базне стопе - које из обрачуна искључују променљиве категорије као што су енергија и храна - остају на или близу највиших вишедеценијских вредности.
Ове стопе, које се сматрају бољим мерилом основних притисака на цене, изазвале су забринутост да ће централне банке сада морати да се боре да постигну своје циљеве, а да не збришу раст привреде, пише "Фајненшел тајмс".
"Следећи корак ка смиривању инфлације ће бити тежи. То захтева више бола, а тај бол вероватно укључује рецесију у другој половини године", сматра амерички економиста Карл Рикадона.