Преводиоци, програмери, професори језика, јутјубери, дизајнери и остали радници на интернету, који зарађују на основу уговора о ауторском делу од почетка ове године имају могућност да порез на свој приход плаћају по два модела. Њихов положај уређен je изменама Закона о порезу на доходак грађана, a од 1. јула је у функцији посебан портал за раднике који остварују приходе на овај начин.
Како објашњавају у Удружењу фриленсера и предузетника Србије, фриленсом се сматра сав приход од иностраних физичких и правних лица и од домаћих физичких лица за услуге и рад од ауторског дела или услуга и рада сличног ауторском делу.
То се односи на области дигиталних услуга, што подразумева рад онлајн за иностраног налогодавца, када се испоручује услуга, а не физички производ. Рок за пријаву и плаћање пореза је 30 дана од истека квартала.
Колики ће тачно порез платити зависи од избора између две опције опорезивања, а разлике у износу могу да буду - значајне. Фриленсери у Србији пријављују порез кроз такозвано самоопорезивање – на порталу изаберу једну од две опције опорезивања које им закон омогућава, унесу податке о својим приходима и аутоматски добију износе које треба да плате.
Епилог после три године
Нови законским решењем уводи се ред и решава дугогодишњи проблем, који се нашао у фокусу јавности још у октобру 2020. када је Пореска управа најавила опорезивање фриленсера пет година уназад, јер до тада већина уопште није плаћала никакву накнаду држави. Порезници су тражили да плате порезе на приходе из иностранства, али и доприносе за здравство и за Фонд ПИО, за протеклих пет година, са каматом, а према тим решењима неки од њих је требало да плате 70 до 80 одсто својих прихода.
Они су тада данима протестовали и тражили су да њихове обавезе теку од момента примене новог закона којим би се тачно дефинисале обавезе и права фриленсера. Они су у априлу 2021. ипак постигли договор са Владом Србије, а објављено је да ће они који пређу одређену границу прихода за протеклих пет година и буду кроз репрограм уплаћивали порезе и припадајуће доприносе, имати право на признавање радног стажа на име уплаћених доприноса.
Договорено је да они који су зарађивали до 570 евра неће имати никакву пореску обавезу, они који су зарађивали до 1.000 евра у просеку да имају обавезу 13 одсто, а до 2.000 евра 20 одсто, што је фактички значило да су доприноси отписани (јер порез износи 20 одсто) и да ће се на тај начин део људи платити само порез, а да ће добити и стаж за то. Дакле, суштински је отписано од 70 одсто до 100 одсто дуга.
Државни секретар у Министарству финансија Славица Савичић је на представљању портала у Београду истакла да је Министарство до завршетка пројекта дошло заједничким снагама институција и удружења фриленсера, која су учествовала у раду радне групе својим предлозима и сугестијама.
"Министарство финансија је било задужено за нормирање, за прописивање свега тога што смо се на тој радној групи договорили и мислим да је врло значајно што су ова законска решења била производ сагласности свих оних који су учествовали у процесу", истакла је Савичић.
Четири групе фриленсера
У Удружењу фриленсера и предузетника кажу да је само подношење пореске пријаве, олакшано јер корисници одговарају на питања и уносе приходе, а портал сам генерише пријаву и уплатницу са кју-ар кодом. Додају и да је у плану унапређење и даљи развој портала.
Шефица Јединице за предузетништво и иновације у Националној алијанси за локални економски развој Ирена Ђорђевић каже да појам фриленсер није законски дефинисан, али да на сајту постоји водич који их дели у четири групе.
"Прва група су резиденти Србије, односно физичка лица која раде у Србији за иностраног исплатиоца, често су то неки послови веб дизајна преко платформе. Без обзира на то да ли је преко платформе или не, то су домаћа физичка лица која раде на територији Србије за иностраног исплатиоца", рекла је Ђорђевић.
Друга категорија су, каже Ђорђевић, резиденти који раде у Србији за домаће физичко лице.
"Дакле уколико у Србији пружате неку услугу фирми, ви нисте фриленсер, само уколико ту услугу пружате неком другом физичком лицу, ту причамо на пример о услугама чишћења станова, или рецимо бејбиситинга", навела је Ђорђевић.
Она је рекла да у трећу категорију спадају резиденти Србије који раде на територији друге државе.
"То су на пример морепловци, наши резиденти који раде на прекоокеанским бродовима или речним бродовима на територији Србије", објаснила је Ђорђевић.
Она је казала да су четврта категорија нерезиденти, односно странци који раде у Србији и остварују приходе радећи за иностраног или домаћег послодавца.
Две опције обрачуна пореза
На порталу фриленсери могу пронаћи прецизне податке и упутство за пријаву.
Опција 1
У опцији један такозвани нормирани трошкови (одређен вид пореског ослобођења) износе 96.000 динара у кварталу. Пореску основицу чини бруто приход остварен у једном кварталу умањен за те нормиране трошкове. Порез се обрачунава по стопи од 20 одсто.
"То значи да уколико у кварталу остварите до 96.000 динара, нећете имати обавезу плаћања пореза, као ни доприноса за пензијско и инвалидско осигурање", указују порезници.
Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање по овом моделу се иначе плаћају по стопи од 24 одсто. Доприноси за здравствено осигурање износе 10,3 одсто и у обавези су да га плате сви који нису носиоци здравственог осигурања по неком другом основу (запослени или према међународном уговору).
Опција 2
Нормирани трошкови у опцији два износе 57.900 динара и увећавају се за 34 одсто од бруто прихода оствареног у кварталу. Порез се обрачунава по стопи од 10 одсто. Опорезив приход је једнак бруто приходу умањеном за нормиране трошкове.
"То значи да уколико у кварталу остварите мање прихода него што је висина опорезивог прихода, нећете имати обавезу плаћања пореза", објашњавају порезници.
Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање износе 24 одсто.
"Уколико се определите за опцију 2, ПИО допринос је обавезан. Основица за плаћање доприноса за ПИО је најмање троструки износ најниже месечне основице доприноса. То значи да ћете на кварталном нивоу морати да платите најмање 25.218 динара за допринос за ПИО. Уколико је основица нижа од опорезивог прихода, као основица за плаћање доприноса рачунаће се опорезиви приход", истичу из Пореске управе.
Рок за прву пријаву био је 30. април, али портал за е-пријаву још није био завршен, па је рок продужен и то тако да тих 30 дана почиње да тече сутрадан од момента када буде објављено да је портал за пријаву пореза доступан, што се десило 1. јула.
Директор тима за ИТ и предузетништво Кабинета председнице Владе Србије Ненад Пауновић је истакао да је идеја водиља целог процеса била да се фриленсери из Србије баве глобалним пословањем једнако лако, успешно и комотно, као и било где у свету. Пауновић је истакао да је важна ствар оваквих пројеката корисничко искуство.
"Није свеједно да ли ће се неки процес решити тако што ће људи обилазити шалтере са пуним рукама папира или ће завршити то у два клика", рекао је Пауновић.