Струја у Србији од 1. новембра поскупљује осам, а гас у просеку десет одсто. У истом проценту енергенти ће поскупети и наредне године, тачније од 1. маја 2024, с тим да ће у оквиру друге ревизије стенд-бај аранжмана бити поново размотрена адекватност тог процента поскупљења. Ово пише у извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) који је објављен 5. јула, након прве ревизије актуелног стен-дбај аранжмана који је склопљен 1. децембра прошле године, а траје 24 месеца. По основу аранжмана, Србији је стављено на располагање 2,4 милијарде евра.
Проценти поскупљења наведени су управо у писму о намерама наше стране са датумом 15. јун који су потписали премијерка, министар финансија и гувернер Народне банке Србије, пише "Политика". Подсећања ради, председник државе Александар Вучић је неколико пута у јавности говорио да ће "видети са представницима ММФ-а да најављено поскупљење енергената у новембру изостане".
Енергенти су већ поскупели два пута у овој години. Гас је од 1. јануара у просеку поскупео за 11, а од 1. маја у просеку десет одсто. У случају струје, и она је поскупела два пута на исте датуме, по осам одсто.
Представници ММФ-а су у погледу поскупљења енергената врло јасни. Наводе да су реформе у енергетском сектору приоритет. Фискални трансфери из буџета енергетским предузећима били су велики, а у 2023. години пали су на 1,5 одсто бруто домаћег производа. До краја програма потребно је да се елиминишу све фискалне субвенције енергетским државним предузећима, као и да се обезбеде инвестиције у наредним годинама.
Цене гаса и електричне енергије привреду су и даље ниске у поређењу са конкурентима, тако да даљи раст цена не би требало да угрози конкурентност предузећа.
"Истовремено је важно да буде ублажен утицај поскупљења на најугроженије. Постојеће блок-тарифе, са нижом ценом струје за домаћинства до одређеног нивоа потрошње електричне енергије, корисна су подршка сиромашнијима. Власти су такође прошириле критеријуме подобности за потрошача који се финансира из буџета. Они кроз програм заштите енергетски угроженог купца могу да смање рачуне. Међутим, одзив није велики и власти су покренуле кампању да обавесте становништво о тим могућностима", наводи се у извештају.
Потребне су велике енергетске инвестиције у сектору електричне енергије и за побољшање енергетске безбедности. Власти имају приоритетни план улагања у енергију за две до пет година и тај програм је донет крајем маја 2023. План укључује пројекте у области електричне енергије, гаса и нафте, оне секторе који имају за циљ да побољшају енергетску сигурност, стабилизују производњу струје и уштеде енергију.
Напомињу и да су друге реформе енергетског сектора такође критичне. Недавна конверзија ЕПС-а у акционарско друштво и именовање новог надзорног одбора са квалификованим члановима помоћи ће да буде ојачано управљање ЕПС-ом и "подупреће" његову будућу трансформацију, која ће бити разрађена у предстојећем стратешком плану реструктурирања ЕПС-а који је превиђен за крај децембра 2023.
"Представници власти су веома свесни изазова са којима се суочава енергетски сектор и посвећени су свеобухватним реформама како би се обезбедило стабилно и поуздано снабдевање енергијом, побољшала енергетска ефикасност и, на средњи и дуги рок, знатно смањиле емисије угљеника. Сагласни су да је за постизање ових циљева потребно даље повећање цена струје и гаса", пише у извештају ММФ-а.
Истовремено је наглашена потреба заштите најугроженијих чланова друштва од ефеката ових повећања и потреба очувања конкурентности Србије као водеће регионалне дестинације за директне стране инвестиције. Наводи се да власт планира велике инвестиције у енергетски сектор и напомиње да ће то захтевати знатна финансијска средства, из енергетских државних предузећа, буџета и приватног сектора.