Са геополитичким тензијама због рата у Украјини, заоштрава се и рат валута. Из Москве, Париза, преко Бразила до Џакарте стижу исте вести да све више бизнисмена напушта долар. Најављује се да ће једно од главних питања на самиту БРИКС-а у Јужној Африци крајем августа бити стварање нове јединствене валуте.
Економиста Иван Николић напомиње да је после Другог светског рата долар постао кључна резервна валута – мера вредности.
"Имао је своје успоне и падове. Процес дедоларизације траје, али је успорен, нарочито након конфликта у Украјини, али и пре тога заоштравањем геоекономских тензија између Кине и Америке", каже Николић за РТС.
Према његовим речима, процес дедоларизације добија на убрзању, али ограничено и његови домети су непознати.
"Ако се оствари амбиција стварања заједничке валуте, то би био јачи искорак ка процесу", истиче Николић.
Подсећа да је билатерална размена између азијских земаља, чак и у периоду Хладног рата између Русије и тих земаља, обављена у националној валути, што није ослабило долар.
Николић каже да америчка економија има веће упориште у долару од других земаља, те да се неумерени раст јавног дуга САД темељи на том принципу.
"Не заборавимо да је Америка економски најјача сила. То је снага тог долара. Ако би се азијске земље, окупљене око Брикса, договориле о заједничкој валути, била би друга слика", наводи Николић.
Истиче да се пад долара пак не би одразио у нашој земљи, јер је симболично заступљен за разлику од евра који је значајан за наше грађане.
"Заступљност у доларима је око 20 одсто у нашим девизним резервама. Трансакције се углавном односе на енергенте и куповину специфичне опреме", објашњава Николић.
Указује и да грађани ако штеде у доларима, преузимају двоструки валутни ризик.
"Народна банка Србије ни на који начин не може да контролише или управља вредношћу динара према доларима", наводи Николић.
Економиста Иван Николић саветује да наши грађане штеде у динарима, а када је реч о страним валутама – у еврима.