И послодавцима и потрошачима је лепо да продавнице буду отворене током целе недеље. Једнима због зараде, другима због комоције да у шопинг иду викендом. У процепу остају само трговци, који раде док сви одмарају. Радна недеља у трговинама је укинута прво у неким европским земљама, а потом и у "комшилуку", у Црној Гори и Северној Македонији, а од пре неколико дана и у Хрватској. Последњих година много се прича о увођењу нерадне недеље и у Србији, синдикати су покретали иницијативе, али кажу да се није стигло далеко. У Министарству трговине је формирана радна група, али се, према речима представника синдиката, она никада није састала.
И послодавци и продавци имају јаке аргументе за своје ставове - док једни тврде да би забрана рада недељом довела до пада промета, други сматрају да сви радници заслужују да недељом буду са породицом или да за одлазак на посао буду бар додатно плаћени, по празничним дневницама.
Секретар Самосталног синдиката трговине Србије Вида Јанковић каже да страх послодаваца да ће промет пасти није оправдан, зато што ће све куповине које су планиране за недељу обавити суботом или неким другим даном.
"Годинама се и код нас спомиње забрана рада недељом, то није одбачено као идеја, ради се на томе, али веома споро. Радна група у ресорном министарству која је требало да се позабави тиме и да организује састанак свих заинтересованих страна, и послодаваца и представника синдиката, формирана је још пре три године. Ми смо упорни у томе и трудићемо се да покрећемо иницијативу и да тражимо могућност како да применимо и код нас пропис који су увеле друге земље. Неопходно је да се измени Закон о трговини да би се недеља поштовала као нерадни дан, да би то била обавеза за све, а не само за појединце. Ако не буде била обавеза за све, од тога нема ништа", каже Вида Јанковић за РТ Балкан.
Она сматра са су шопинг центри највећа кочница за укидање рада недељом, јер је њима највећи промет управо викендом, али указује да, ако је неко одлучио нешто да пазари, то ће урадити и другим данима и то не мора бити недеља. Додаје да су људи навикли да се комотније понашају, оставе тај викенд за куповину, да то није то није добро ни за породицу, јер "уместо да проводе време у природи са децом, они одлазе у куповину".
"У периоду ковид кризе смо доказали да не морамо да радимо недељом. Људи су се снабдевали другим данима и није пао промет. Ако су Црна Гора и Хрватска увеле као земље које живе од туризма и затвориле радње у јеку сезоне нема разлога да ми то не урадио. Суочени смо са мањком радне снаге, а то би помогло послодавцима и трговинским ланцима да се боље организују. Потребна је само добра воља и да се измени закон, јер ће у супротном остати мртво слово на папиру", сматра Вида Јанковић.
Нови Закон о трговини према којем ће продавнице недељом углавном бити затворене у Хрватској је ступио на снагу 1. јула, али трговци могу одабрати 16 недеља у години током којих би радили. Изузеци од забране рада недељом су продајни објекти на железничким и аутобуским станицама, аеродромима и лукама, на трајектима и бензинским пумпама, као и у болницама, хотелима, културним и верским установама и музејима. Рад је дозвољен и трговинама унутар центара за посетиоце, наутичких марина, кампова, породичних пољопривредних газдинстава и проглашених заштићених подручја природе у складу с посебним прописима.
Нерадни дан, а промет пао за петину
Из Пореске управе Хрватске су саопштили да је примена новог Закона о трговини значајно смањила број и вредност фискалних рачуна у трговини за прве две недеље у јулу, али нису објавили податке да ли је порастао промет другим данима. Иако делује да је пад промета од 20 одсто велик, то заправо и није много с обзиром да је тај дан проглашен нерадним. То значи да су власници многих радњи одлучили да искористе једну од 16 недеља у којима ипак могу да раде, већ сада због туристичке сезоне.
Из Владе Србије се поводом ове теме могло више пута чути да имплементација нерадне недеље за трговце није добра идеја "за раст и напредак наше земље". Председник Александар Вучић је рекао да је он против тога да се радна недеља скраћује. У више наврата је истицао да неће пристати на захтеве да се код нас недеља прогласи нерадним даном. Рекао је да је "потребно да радимо викендом, да радимо више како бисмо стигли најразвијеније земље Европе".
Тако мисле и представници привреде. Директорка сектора за правне послове и социјални дијалог Уније послодаваца Србије Светлана Будимчевић каже за РТ Балкан да се у уређивању привредног амбијента нова правила не могу уводити и мењати преко ноћи, на основу утиска или наклоности.
"Неопходне су темељне анализе у које морају бити укључене све заинтересоване стране - социјални партнери и држава, али у овом случају и потрошачи. Потпуно је из људског угла, односно због успостављања баланса приватног и пословног живота, разумљива потреба за недељом као нерадним даном, али ово питање треба сагледати и из угла економије", истиче Будимчевић.
Она указује да би укидање радне недеље због смањења прихода, могло да доведе до смањења зарада, а можда и губитка одређеног броја радних места и да се доводи у питање да ли би оно у том случају нанело већу штету или корист за раднике.
Будимчевић напомиње да је можда боље решење да они који су ангажовани недељом добију могућност да тог дана зараде више него другим данима, односно да дневнице буду дупле, попут празничних.
У Србији има око 300.000 трговаца, а месечно зараде око 59.000 динара, колика је била просечна плата у малопродаји у априлу, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).
У Синдикату трговине, међутим, напомињу да у овом сектору и даље има трговаца који раде шест дана недељно и имају само један слободан дан, а за то су минимално плаћени или уопште нису плаћени додатно. За њих прича о нерадној недељи делује као научна фантастика.