Европљани постају све сиромашнији: Шпанци штеде на уљу, а Немци на месу и млеку

Европљани се суочавају са новом економском стварношћу какву нису искусили деценијама уназад - постају сиромашнији.

Стил живота на Старом континенту, на којем су им други завидели, убрзано губи свој сјај, док се куповна моћ Европљана топи, пише амерички "Волстрит џорнал". Французи једу мање гушчије паштете, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци користе сауне само ветровитим данима да би уштедели струју, у Немачкој је употреба меса и млека пала на најнижи ниво у последњих 30 година, а Италијани сазивају кризни састанак владе због великог поскупљена пасте.

Са потрошњом у слободном паду, Европа је склизнула у рецесију на почетку ове године, појачавајући осећај релативног опадања економске, политичке и војне моћи који их је захватио почетком овог века.

Тренутно стање у Европи настајало је дуго. Остарело становништво које више мари за слободно време и сигурност посла него за зараду, довело је до година слабог економског раста и раста продуктивности. Затим су уследили ударци пандемије вируса корона и сукоба у Украјини. Поремећајем глобалних ланаца снабдевања и повећањем цена енергената и хране те кризе су само погоршале лоше стање које траје деценијама.

Одговор европских влада само је допринео проблемима: да би сачували радна места, државне субвенције су дали првенствено послодавцима, остављајући потрошаче без безбедносне мреже за одговор на скок цена. За разлику од њих, Американци су имали користи од приступачних цена струје, а помоћ владе ишла је директно грађанима, како би наставили да троше.  

У ранијим годинама, значајна извозна индустрија могла би да помогне Старом континенту, али спори опоравак Кине, значајног европског тржишта, поткопао је тај стуб економског раста. Високе цене струје и огромна инфлација која је на нивоу какав није виђен од седамдесетих година прошлог века, неповољно утичу на цене произвођача на међународном тржишту и ремете некада хармоничне радне односе на европском континенту.

Како глобална трговина успорава, велико ослањање Европе на извоз, који чини око 50 одсто БДП-а еврозоне, за разлику од САД где он учествује у БДП-у са 10 одсто, показало се као слабост.

Лична потрошња у еврозони опала је за око један одсто, према подацима Организације за економску сарадњу и развој, док је у САД порасла за готово девет одсто. Данас ЕУ учествује у глобалној потрошњи са 18 одсто, а Америка са 28 одсто, док су пре 15 година и једна и друга имале удео у светској потрошњи од по 25 одсто.

Плате су од 2019. године мање за три одсто у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији, а шест одсто у Грчкој, док су у Америци порасле за шест одсто у истом периоду.

Највише је погођена европска средња класа. У бројним европским земљама све је више тзв. СОС маркета који нуде по нижим ценама намирнице пред истеком рока трајања или остатке хране из ресторана.

С друге стране, мање се купују скупље намирнице. Немци су конзумирали 52 килограма меса по особи у 2022. години, осам одсто мање него годину дана пре и најмање од 1989. године, када је ова статистика почела да се бележи. Иако удела у томе имају и нове навике у исхрани, стручњаци кажу да је за овај тренд пре свега одговоран раст цена меса од 30 одсто.

Еврозона забележила је у претходних 15 година раст од шест одсто у поређењу са чак 82 одсто који су забележиле САД, подаци су Међународног монетарног фонда. Тако је просечна земља ЕУ сиромашнија по глави становника од било које америчке савезне државе осим Ајдаха и Мисисипија, наводи се у извештају Европског центра за међународну политичку економију у Бриселу. Ако се садашњи тренд настави, до 2035. године јаз између економске производње по глави становника у САД и ЕУ биће велики као данашњи између Јапана и Еквадора.

Слаб раст и повећање каматних стопа оптерећују богате европске државе које су пружале добру здравствену заштиту и пензије. Стари начини које су примењивале европске владе за решавање проблема постају неисплативи или више не функционишу.

Три четвртине трилиона евра субвенција, пореске олакшице и друге мере усмерене на потрошаче и пословање како би се умањиле последице раста трошкова струје сада, према речима економиста, подстичу инфлацију поништавајући циљ субвенција. Резови у јавној потрошњи после светске економске кризе истрошили су државне буџете за здравствено осигурање, нарочито у Великој Британији.    

Имајући у виду планове европских влада да повећају трошкове одбране, уз раст трошкова задуживања, економисти очекују да ће порези расти што ће бити додатно оптерећење за потрошаче.

Порези у Европи већ су велики у поређењу са другим богатим земљама: чине око 40-45 одсто БДП-а у поређењу са америчких 27 одсто БДП-а. Тако амерички радници доносе кући три четвртине своје плате, а Французи и Немци само половину.