Економија
Маржама напунили џепове до врха: Трговци су били највећи добитници у српској привреди прошле године
Основни тренд у трговини, нарочито код великих система је велико повећање њихових маржи. Некада се она кретала између 22 и 23 одсто, а сада је стигла до 40 одсто, каже економиста Драгован Милићевић
Грађанима је прошла година била и оваква и онаква, а већини привреде, ипак добра. Компаније су је завршиле са добитком од 864,2 милијарде динара. И док су потрошачи са грчом у желуцу пратили све веће цене на рафовима, трговци су слагали зараду, пишу "Новости". Најпрофитабилнији сектор прошле године била је трговина. Годину је завршила са профитом од скоро 215 милијарди динара.
Тај добитак је, види се из извештаја Агенције за привредне регистре, чак 26,4 одсто већи него у 2021. години. Али, не дугују трговци ово само инфлацији. Напротив, да су им приливи расли само с њом у складу, били би већи за 10,3 одсто. Толико су лане порасле цене на мало у Србији. Економисти откривају да се добар резултат трговаца заправо крије - у све већим маржама.
"Профитабилно су пословали сви сектори, осим сектора снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација. Са највећим позитивним нето резултатом издваја се сектор трговине на велико и мало, који бележи добитак од 214,9 милијарди динара. Већи је за 26,4 одсто него у претходној години. Високу профитабилност је остварио уз пад броја запослених за 3.161, те је укупно запошљавао 234.011 радника", пише у извештају АПР-а.
Економиста Драгован Милићевић већ годинама прати марже у трговинама у Србији. Однедавно, оне су значајно веће.
"Основни тренд у трговини, нарочито код великих система је велико повећање њихових маржи. Некада се она кретала између 22 и 23 одсто, а сада је стигла до 40 одсто. На тржишту нема много учесника, није нека конкуренција и те марже су приближне код свих. Значајан утицај на раст цена има управо та чињеница", навео је он.
"То видите и по томе што сте ранијих година ишли у велике системе у набавке. Они су били јефтинији. Имају велики асортиман. Сада су у много чему мале комшијске радње јефтиније. Људи по навици иду у велике маркете, комфорније им је. И цене по тим ланцима се скоро и не разликују. Пре неколико година у Хрватској је био тај ниво маржи, а они су много пре нас кренули са тим укрупњавањем тржишта. Е, то се сада десило и код нас и марже су нам на сличном нивоу", објашњава економиста.
Није само трговини ишло добро прошле године. Значајан износ позитивног нето резултата остварен је и у сектору прерађивачке индустрије. Она је зарадила 197,2 милијарде динара, али је профит мањи од претходне године за 5,3 одсто. У том сектору је лане највише опао број запослених, за 6.897, те је био ангажован 401.791 радник.
"Скоро два и по пута већи добитак је исказан у сектору рударства и то у вредности од 196,7 милијарди динара, при чему је број запослених увећан за 745, на укупно 27.274 радника. Раст позитивног нето резултата од 44 одсто забележен је у сектору грађевинарства, са добитком од 80,7 милијарди динара, а истовремено је евидентиран и пораст броја запослених за 746, те је пословао са 85.789 радника", наводе у Агенцији за привредне регистре.
