Амерички долар је светска резервна валута још од краја Другог светског рата, али је скуп политичких и економских фактора довео до тога да његова доминација почиње да бледи, пише "Бизнис инсајдер".
Скоро 60 одсто девизних резерви широм света чува се у америчким доларима, према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ). Долар је такође најчешће коришћена валута у међународној трговини.
Ипак, западне санкције против Русије натерале су многе земље да размисле о потенцијалним последицама сукоба са Вашингтоном.
Неке, попут Бразила, Аргентине, Бангладеша и Индије, већ су почеле да тргују и плаћају у другим валутама, попут кинеског јуана или биткоина.
Иако су недавна геополитичка дешавања подстакла државе да траже алтернативе, доминација долара већ неко време ствара нелагоду у многим светским престоницама. Прича о дедоларизацији појављује се у таласима најмање од средине седамдесетих година прошлог века.
"Бизнис инсајдер" наводи три разлога зашто многе земље широм света покушавају да се дистанцирају од трговине у доларима.
1. Америчка монетарна политика има превелики утицај на остатак света
Пошто САД штампају валуту коју већи део света користи у трговини, то им даје огроман утицај на светску економију, објавио је тинк-тенк "Вилсон центар" у мају.
Некадашњи француски председник Варели Жискар д'Естен ту позицију Вашингтона својевремено је назвао "претераном привилегијом". То значи да САД нису у опасности са отплатом дугова ако вредност долара падне, зато што једноставно могу да га доштампају.
Такође, државе широм света морају да помно да прате америчку економску и монетарну политику како би спречили евентуално преливање криза на своје економије.
Поједине земље, попут Индије, незадовољне су због тога што их америчка монетарна политика "држи као таоце" - оптужујући САД за неодговорност у издавању резервне светске валуте.
Стручна група Централне банке Индије сада се залаже за већу употребу рупије у спољној трговини - за шта имају подршку индијског премијера Нарендре Модија.
2. Снажан долар постаје прескуп за економије у успону
Јачање долара у односу на остале светске валуте значи да увоз постаје све скупљи за земље у развоју.
У Аргентини, на пример, политички притисак и пад извоза довео је до пада резерви долара и створио је притисак на аргентински пезос, што је проузроковало раст инфлације.
Аргентина је на то реаговала тако што је одлучила да увоз из Кине плаћа у јуанима уместо у доларима, рекао је тамошњи министар економије, пренео је Ројтерс.
"Снажан долар ће ослабити његову улогу као резервне валуте. Уколико приступ доларима постане још скупљи, тражиоци зајмова ће се окренути алтернативама", написали су у извештају економисти корпорације "Алијанц".
Бразилски председник Луис Инасио Лула да Силва постао је један од главних заговорника успостављања нових валута за међународну трговину, подстичући државе чланице БРИКС-а - Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужноафричку Републику - да користе друге валуте у међусобној трговини.
3. Светска трговина и потражња за нафтом се мењају - што ствара ризик по петродолар
Један од кључних разлога због којих је долар постао резервна валута је то што су га заливске земље користиле у трговини нафтом - зато што је он већ био широко распрострањен када су оне почеле да продају тај енергент.
Аранжман је формализован 1945. године, када су Саудијска Арабија и САД постигле историјски договор према којем ће Ријад своју нафту Америци продавати искључиво у доларима.
Заузврат, Саудијска Арабија би реинвестирала вишак резерви долара у америчке обвезнице и компаније. Аранжман је гарантовао и безбедносну подршку Америке Саудијској Арабији.
САД су у међувремену постале у великој мери енергетски независне, чак и извозник нафте, услед експлозије производње из шкриљаца.
"Структуралне промене изазване 'револуцијом шкриљаца' парадоксално су ослабиле улогу долара као резервне валуте, пошто је извоз нафте морао да се окрене га другим државама", сматрају економисти у "Алијанцу".
Односи САД и Саудијске Арабије, међутим, нису засновани само на нафти.
Инциденти између два традиционална савезника последњих година су све чешћи, попут оног кад је тадашњи председник Доналд Трамп рекао да Ријад Вашингтону не плаћа довољно за одбрану, или када је председник Џозеф Бајден критиковао престолонаследника Мухамеда бин Салмана због убиства новинара Џамала Кашогџија.
Такве тензије повећавају могућност да би Саудијска Арабија једног дана могла да одустане од коришћења долара у трговини нафтом, написала је у новембру прошле године Сара Милер, уредница у енергетско-информационој фирми "Енерџи интелиџенс".