У Европској унији потражња за електричном енергијом ове године ће пасти за три одсто и тако достићи најнижи ниво у последње две деценије, предвиђа Међународна агенција за енергетику у најновијем извештају.
Као кључни фактор за пад потражње наводи се опадање индустријске производње у европском блоку.
"У комбинацији са прошлогодишњим падом потражње од три одсто, овај пад је сада највећи у историји ЕУ, враћајући потрошњу електричне енергије у блоку на нивое који нису виђени од 2002. године", наводи се у извештају, преноси "Политика".
Две трећине смањења дошло је од енергетски интензивних индустрија прошле године, а овај тренд се наставио и до 2023. године, додаје се.
Европска индустрија тешко је погођена одлуком ЕУ да стави ембарго на руска фосилна горива као одговор на специјалну војну операцију Москве у Украјини.
У комбинацији са растућом потражњом након пандемије коронавируса 2020. године, енергетски ембарго је довео велепродајне цене електричне енергије на рекордних 430 евра (478 долара) по мегаватсату прошлог августа, што је више него двоструко повећање у односу на јануар.
Иако су се цене од тада стабилизовале, индустријски сектор ЕУ се није опоравио. Индустријска производња у целом блоку пала је за 1,3 одсто између фебруара 2022. и марта 2023. године, према најновијим подацима агенције за статистику ЕУ.
Пад је израженији у Немачкој, земљи која је пре прошле године у великој мери зависила од руске енергије за напајање свог огромног индустријског сектора.
Неки од највећих немачких произвођача, попут хемијског гиганта БАСФ и произвођача аутомобила "Фолксваген", смањили су производњу код куће и најавили изградњу нових фабрика у иностранству, док је неочекивани пад индустријске производње у земљи у мају изазвао страх од продужене рецесије.
"Деиндустријализација Европе се подстиче из иностранства", наводи се у извештају, уз напомену да субвенције попут америчког Закона о смањењу инфлације и јапанског Закона о зеленој трансформацији "утичу на смањење производње, затварање фабрика и паузирање и преусмеравање инвестиција".
Привреда еврозоне у јулу бележи већи пад него што се очекивало, а приливи наруџби и прогнозе будуће производње указују на продубљивање пада у наредним месецима, наводи "Ес енд Пи глобал".
Индекс менаџера набавке (ПМИ) за регион остао је испод прага од 50, јер је са 49,9 у јуну, сада пао на 48,9. То је најниже очитавање од новембра и горе него што је предвиђао било који економиста у "Блумберговом" истраживању.
Еврозона је можда избегла зимску рецесију, али комбинација ниске тражње и јаке инфлације допринела је да привреда није успела да забележи раст на почетку године. Пад индустрије је посебно погодио овај регион, а јулска вредност од 42,7 најгора је још од првих месеци пандемије.
"Производња је и даље Ахилова пета еврозоне. Она је смањена убрзаним темпом у јулу, док се активност сектора услуга и даље шири, иако много споријом стопом него претходних месеци", рекао је Сајрус де ла Рубија, главни економиста Хамбуршке комерцијалне банке.
Осим ЕУ очекује се да ће потражња за електричном енергијом пасти у САД за скоро два одсто ове године, а у Јапану за три одсто, предвиђа извештај ИЕА.
Међутим, како се најразвијеније светске економије боре, повећана потрошња у Кини и Индији ће ове године повећати глобалну потражњу за електричном енергијом за нешто мање од два одсто.