Важан састанак земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) биће одржан од 22. до 24. августа у Јоханесбургу. Између осталог, тамо ће се разговарати о новој валути која ће бити конкурентна америчком долару и другим западним валутама.
Како би могло да функционише увођење БРИКС валуте?
Тренутно још није јасно како би таква валута могла да изгледа нити да ли ће постојати наднационална централна банка која ће управљати њом. Највероватније ће БРИКС валута бити заснована на ЕЦУ. ЕЦУ (европска валутна јединица) је била обрачунска јединица Европске заједнице од 1979. до 1998. године. Вредност је израчуната коришћењем корпе различитих европских валута. То би могло да послужи као модел за нову валуту БРИКС-а за управљање трговином унутар земаља чланица. Златна подлога може да постоји или од самог почетка, а може и да се уведе касније, пише немачки "Фокус".
Какву улогу би Кина и Шангајска берза злата могле да имају у лансирању нове валуте БРИКС-а?
Кина ће играти главну улогу због своје економске снаге. По номиналним вредностима, кинески БДП је тренутно на другом месту иза САД. Међутим, ако се куповна моћ користи као мерило економске снаге, Кина је већ претекла САД и стога је значајно јача од осталих земаља БРИКС-а. Кина ће тако имати значајан утицај на нову валуту, на велико незадовољство Индије.
Ако постоји златна подршка, значај Шангајске берзе злата ће се повећати. Размена већ омогућава кинеским трговинским партнерима који прихватају плаћања у јуанима да размењују кинеску валуту директно за злато. Ако се створи валута БРИКС-а, берза у Шангају мораће да омогући и другим трговинским партнерима размену злата. Алтернативно, било би замисливо да се валута БРИКС-а може заменити за злато преко наднационалне централне банке БРИКС-а.
Које земље би могле да се придруже алијанси БРИКС-а и какве би биле последице?
Тренутно је 40 кандидата који чекају да се придруже БРИКС клубу. Због великог броја пријављених, за очекивати је да ће се пријем одвијати постепено. У Европи је лако уочљиво да чак и земље које су веома блиске унутар велике заједнице не могу или не желе нужно да сарађују. Ово је још компликованије са БРИКС-ом, јер су то углавном земље које се развијају различитим брзинама. Међутим, посебно интересантни кандидати за укључивање су Турска, Саудијска Арабија и Иран.
Како би валута заштићена златом утицала на позицију америчког долара као светске резервне валуте?
Ово је питање свих питања. Пре свега, то зависи од тачног "дизајна" нове валуте и да ли је она уопште покривена златом. Ако је тако, ова валута би требало да ужива висок ниво поверења, под условом да се у било ком тренутку може заменити за злато. Амерички председник Ричард Никсон затворио је златни прозор 1971. године, зауставивши размену америчких долара за злато. Многи учесници на тржишту то памте.
Ако се овде пронађе механизам који омогућава несметану размену, БРИКС валута ће бити велика конкуренција америчком долару. Међутим, изградња и примена такве валуте је веома тешка. Морају се узети у обзир многи детаљи и нова валута би требало да прође кроз неколико земаља од самог почетка.
Шта би повратак златном стандарду могао да значи за глобалну економију?
Неће бити глобалног повратка златном стандарду. Живимо у високо задуженом свету. Само САД имају дуг који превазилази огромни војни буџет Америке. Бројне друге земље имају сличне проблеме и нивое дуга који премашују 100 посто њиховог БДП-а. Стога ће валуте заштићене златом вероватно остати у мањини.
У суштини, златни стандард спречава експанзију новца каквог познајемо. Економске кризе би биле теже као резултат, али би прочистиле тржиште и на крају би остало мање "зомби" компанија. Државни пакети помоћи, као и куповина обвезница, били би могући у ограниченој мери ако би се злато депоновало на одговарајући начин. Присталице златног стандарда говоре о одрживијем расту. Међутим, због огромних планина дугова у земљама, повратка на златни стандард ускоро неће бити.