Индонезија жели оснивање ОПЕК-а за батерије

Како се очекује да ће потражња за никлом, литијумом, бакром и кобалтом - металима који се користе за израду батерија - наредних деценија порасти због електричних возила и уштеде енергије, Индонезија и друге земље богате тим ресурсима су дошле на идеју формирања групе налик на Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК), како би искористили своје залихе и преузели контролу над тржиштем.

"Видим корист у стварању ОПЕК-а како би се управљало трговином нафтом и потенцијалним инвеститорима и купцима обезбедила предвидљивост", рекао је "Фајненшл тајмсу" индонежански министар инвестиција Бахлил Лахадалија.

"Индонезија разматра могућност формирања сличне структуре везано за минерале које имамо, укључујући никл, кобалт и манган", додао је министар.

Индонезија још није контактирала друге земље-произвођаче никла како би размотрили њихову идеју стварања картела, рекао је Лахадалија и додао да пре изношења понуде другим произвођачима, мора да се утврди структура алијансе.

Како пише специјализовани портал за енергенте "Ојл прајс", идеја Индонезије о стварању картела произвођача метала за батерије није тако једноставна. За разлику од ОПЕК-а, водећи произвођачи никла и рударске фирме у Индонезији су у рукама приватних компанија или кинеских ентитета.

Највећи произвођачи и "власници" највећих залиха овог метала су мултинационалне или компаније из више земаља са различитим политичким и тржишним условима и тешко би нашле заједнички језик око формирања алијансе.

Уз Индонезију, Русија, Канада, Аустралија и Сједињене Државе су велики произвођачи овог метала, с тим да САД немају толико ресурса нити производе толико као остале четири земљее.

Индонезија и Аустралија имају највеће резерве никла на свету - по око 21 милион, с тим да је Индонезија водећи произвођач никла. Са друге стране, Русија држи готово 20 одсто глобалног снабдевања никлом прве класе који је неопходан за батерије, показују подаци Међународне агенције за енергетику.

Такође треба имати на уму и да је, када је Индонезија забранила извоз руде никла 2020. године, Европска унија поднела тужбу Светској трговинској организацији, јер је забрана извоза сировина утицала на њихову производњу нерђајућег челика.

Иста забрана подстакла је и кинеске фирме да инвестирају огроман новац - 30 милијарди долара - у индонежански ланац снабдевања никлом. Кинеска компанија за производњу батерија "КАТЛ" раније ове године потписала је уговор о сарадњи вредан шест милијарди долара са индонежанским фирмама.

Осим политичких и финансијских у читавој причи постоји и моменат заштите животне средине, пише "Зирохеџ". Већина производње никла биће у областима са великом количином боксита, а прерада ове руде како би се добио никл изискује више енергије и испушта више штетних гасова.

Због тога су индонежанске и америчке организације за заштиту животне средине у јулу послале отворено писмо власнику "Тесле" Илону Маску позивајући га да одустане од улагања у индонежанску индустрију никла звог потенцијално катастрофалних последица по природну средину и животе људи.