Потрошња енергената у Немачкој пала је за 7,1 одсто у првој половини године.
Како пише "Шпигл" позивајући се на Радну групу за енергетске билансе, главни разлози за то су више цене енергената и слаба економија.
Иако су цене осетно пале у односу на прву половину 2022. године, њихов ниво је и даље знатно виши него у 2021. "Цене енергената и даље су подстицај за уштеду енергије, као и значајно смањена производња енергетски интензивне индустрије хемикалија, метала, папира и стакла", наводе експерти.
Према извештају, потрошња енергије порасла је само за обновљиве изворе енергије – за 0,6 одсто. Потрошња нафте пала је за два одсто. Потрошња природног гаса пала је за 10,1 одсто. С једне стране, пад је последица смањене употребе природног гаса у индустрији, са друге стране потрошња код купаца у домаћинству и малих предузећа била је око 10 одсто испод вишегодишњег просека.
Потрошња каменог угља пала је за 10,8 одсто у првој половини године. "Употреба угља у електранама опала је за скоро 19 одсто", наводе експерти. Промене цене горива и смањена потражња за електричном енергијом довели су до смањења употребе угља у електранама.
Производња струје у нуклеарним електранама опала је за 57 одсто у првој половини године због гашења последње три електране.
Енергетска криза и вртоглаво високе цене свега довеле су до тога да немачка привреда падне у рецесију. Иако стручњаци наводе да се "економски мотор Европе" полако извлачи из рецесије, нема назнака да ће се привреда у најскоријем периоду опоравити.