Ове године су малинари у Србији убрали чист губитак, a осим временских непогода, неки од њих ових дана трпе штету коју јој наносе профитери, домаћи и страни, а помало и српска лаковерност и неукост, па и похлепа. Поред кише, суше, олује и града, који су нанели огромну штету пољопривредницима, малинари морају да доказују и да су им трговци расадом потурили саднице заражене агробактеријом (раком), које су без рода и плода. Сада, уместо берача, између неродних шпалира шпартају вештаци из српских института за воћарство, пишу "Новости".
У Миросаљцима, предворју Ариља, познатом по ариљској лепотици званој "виламет", поједини малинари су увезли неке нове сорте, без рода и порода тако да у малињацима нема берача, а нема ни домаћина.
"Отац и стриц су претпрошле године купили саднице малине "фероди заматош" од једне увозничке фирме из Земуна. Ми 3.500 садница, стриц Иво хиљаду мање. Садили смо по упутству увозника. Од припреме земљишта, садње, до формирања малињака. Гарантовано нам је 300 до 400 килограма рода по ару, а нисмо убрали ни тридесетак килограма и то уз велику муку, у целом малињаку", рекао је за 'Новости' Младен, син Аце Плезанчића који је са братом отишао за Немачку, да надничи на грађевини.
Младен, економиста, објашњава да су поверовали тој фирми из Земуна да је ова сорта мађарске малине плодоноснија и отпорнија на вирусе од "виламета, а да се испоставило попуно супротно.
"Добили смо расад који је стасао у малињак без малина", каже Младен и додаје да су више пута од те фирме тражили да пошаљу стручњаке и увере се да су засади које су купили чист промашај.
"Два пута су нам послали неког сарадника, и он види да нешто није у реду, запише да је био, а да ли је стручан, не знам, али никаквих стручних закључака није било. Нема их ни до данас", испричао је Младен.
Ова сорта, која је према декларацији, доступној "Новостима", увезена из Пољске, протеже се у недоглед, као нека јалова башта.
Плезанчићи нису усамљени пример чистог губитка улагањем у ову сорту којој је, пре неку годину, велика Кина "дала педалу".
У селу Добраче је такође, из исте земунске фирме, али и сродне фирме у Радљеву (Ивањица) стизало хиљаде спорних садница. Саднице су дистрибуиране и у Чачаку, Рашкој, Краљеву, па и Мачви.
Само је увозник из Земуна, према декларацији, у претходне две године од пољског расадничара из Кракова увезао више од осамдесет хиљада садница. Декларација, како стоји у документу важи само за две хиљаде.
Малинар Небојша Шолајић је испричао да је са зетом подигао засад ове сорте и да су, зато што су веровали увознику из Радљева сада пред уништавањем засада, како се зараза не би пренела на здраве малињаке.
"Тражимо одговор зашто је тако и ко ће да нам надокнади штету", каже Шолајић и додаје да је њихов позив за сада без одговора.
Малинари кажу да ово није први пут да им увозници утрапе заражене саднице. Још 2009. године, када је откривено да у Србију стиже зараза они су алармирали надлежне, али нико, кажу, "пет пара није давао".
"Ово што је сада на делу, овај увоз мађарске малине из Пољске са све вирусом, чиста је превара. Неко жели да уништи српску малину",рекао је Влада Пантовић из Рашке.
Један од наших највећих стручњака за малинарство др Александар Лепосавић је истакао да до овога "стратешки погубног за малинарство у Србији, не би дошло да се поштовала струка и наука".
"Нажалост, бука и повика трговаца и препродаваца заглушила је, већ одавно, наше ставове везане за ову и друге нове сорте малине. Сад смо суочени са проблемом да искорењујемо те нове сорте. Малинари губе на времену, јер уколико су заражене саднице потребно је да се чека више година за нови засад. Штета је вишеструка. Али, савет струке и науке, то је уврежено у нашем народу, тражи се тек када је већ касно", закључио је Лепосавић за "Новости".