Дан грађевинара: У Србији прошле године изграђено скоро 30.000 станова

Вредност грађевинских радова домаћих извођача у Србији у 2022. години је износила 614,7 милијарди динара, а скоро 20 милијарди динара у иностранству, објавио је Републички завод за статистику. Укупна вредност изведених грађевинских радова на територији Србије је у сталним ценама опала за 10,1 одсто у односу на претходну годину.

Посматрано по регионима, највећа вредност грађевинских радова у 2022. години је у београдском региону - 179.987 милиона динара, затим у Војводини 170.656 милиона динара, за регион Шумадије и Западне Србије вредност је 173.573 милиона динара, а за региона Јужне и Источне Србије је 90.266 милиона динара.

У Србији је прошле године изграђено 29.659 станова, просечне величине 72,3 метара квадратних, што је у просеку четири и по стана на 1 000 становника.

Забележен је раст броја изграђених станова у односу на 2021. годину када је изграђено 28.874 стана, у 2020. години 25.326 станова, у 2019. години 24.803 стана, а у 2018. години 18.051 стан.

Укупно су у 2022. години издате 29.344 грађевинске дозволе, од чега се 12.999 односи на изградњу нових објеката. Када је реч о броју издатих грађевинских дозвола у Србији, у 2018. је издато 19.484 дозволе, у 2019. години 21.844, у 2020. години 22.625, док је у 2021. издато 30.177 грађевинских дозвола.

Весић: Чинимо све да имају боља примања и услове рада

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић честитао је данас свим запосленима у грађевинској индустрији њихов празник – Дан грађевинара Србије и поручио да држава чини све како би они имали боља примања и услове рада.

Дан грађевинара обележава се у знак сећања на тродневни штрајк радника који је окончан 8. августа 1940, а уследио је после неуспешних преговора синдиката и послодаваца о промени колективног уговора и повећању надница.

Весић је рекао за Танјуг да грађевинска индустрија Србије последњих 10 година бележи константан раст и експанзију и да доприноси снажно развоју бруто домаћег производ Србије (БДП).

Каже да је када се упореде вредности из 2013. са оним оствареним у 2021. грађевинска активност на територији Србије порасла за три пута, односно за 307 одсто.

"У односу на 2013. годину, у 2021. учешће грађевинске индустрије у БДП је дуплирано, односно са три одсто порасло је на шест одсто", казао је Весић.

Према његовим речима, последица овог тренда раста је и пораст тражње за грађевинским радницима различитих профила, као и раст нивоа запослености у грађевинској индустрији.

Раст запослености у грађевинској индустрији, додаје, у периоду од 2018. до 2022. износи просечних 6,28 одсто међугодишње, док је укупан ниво запослености просечно растао 2,37 одсто.

"На крају прошле године грађевинска индустрија учествовала је у укупној запослености са 7,5 одсто", казао је министар и додао да је укупан број запослених у грађевинској индустрији у периоду од 2018. до 2022. порастао за 36.616 људи.

Он је навео да је укупан број запослених на крају прошле године у грађевинској индустрији био 169.771 људи.

"У првом кварталу ове године имали смо 170.255 запослених са просечном бруто исплаћеном зарадом од преко 94.000 динара, што је за 17 одсто више него у истом периоду 2022", казао је министар.

Према његовим речима, евидентно је и да недостатак радне снаге на тржишту има утицаја на раст просечних зарада у грађевинској индустрији.

Међутим, министар наглашава да у првом кварталу ове године, према подацима које је радила Привредна комора Србије, 64,8 одсто компанија из сектора грађевинарства није мењало ниво запослености.

Такође, чак 56 одсто компанија констатовало је да у другом кварталу није планирало смањење броја радника.

"Чак 41,5 одсто послодаваца у грађевинској индустрији очекивало је повећање броја запослених у трећем кварталу", казао је министар Весић и додао да је према расположивим подацима грађевинска индустрија на другом месту по пријављеним потребама за запошљавање.

Весић је рекао и да у грађевинарству недостају радници свих стручних спрема, а нарочито оних са ниском стручном спремом занатског типа.

"Подаци показују да у сектору грађевинарства по броју радника доминирају радна места са ниским степеном стручне спреме занатског типа, тесари, зидари, армирачи, помоћни радници...", рекао је је Весић.

Подсетио је да домаћа предузећа нуде стипендије за ученике који се определе за ова занимања, али да је заинтересованост ученика, ипак, и даље мала.

Он је навео и да ће у будућности бити све већи дефицит искусних квалификованих радника, пре свега, због лоше старосне структуре радне снаге.

Усвојене измене и допуне закона које се тичу запошљавања радника, каже, требало би да олакшају да се у грађевинарству запосли и већи број страних радника.

"Тренутно је у Србији највећи број ангажованих страних радника у грађевинарству из Турске, затим из Египта и Индије", казао је Весић и додао да ангажовање странаца показује да Србија постаје земља у коју желе да дођу људи из других земаља и могу да зараде боље него у својој земљи.

Министар се осврнуо и на недавно усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи, истичући да ће оне омогућити већу експанзију грађевинске индустрије.

Он је подсетио да се тим изменама и допунама закона, осим убрзања поступка за издавање грађевинске дозволе, укидањем конверзије уз накнаду ослобађа и око 5.000 локација које су биле заробљене и на којима ће моћи да се изгради око 15 милиона квадрата.

"Ако знамо да око 700 евра кошта изградња једног квадрата, то је негде око 10,5 милијарди евра директног прихода у БДП земље. Купопродајни уговори ће вредети више од 22 милијарде евра, када би се сви ставили у функцију, а то је преко две милијарде евра од пореза на додатну вредност (ПДВ), више од 1,2 милијарди евра од пореза на добит предузећа и скоро 700 милиона евра од доприноса за грађевинско земљиште, а да не причамо о томе да ће се упослити и велики број радника", закључио је Весић.

Тродневни штрајк радника 1940. године уследио је након неуспешних преговора синдиката и послодаваца око промене колективног уговора за грађевинарство, а посебно у делу прилагођавања износа надница порасту трошкова живота.