Према подацима Светске банке Србија је на 79. месту по паритету куповне моћи, параметру коју служи за упоређивање животног стандарда земље, а испред Хрватске, Словеније, Бих, Црне Горе и Албаније. Ипак, иако је Србија напредовала на овој листи, куповна моћ грађана није повећана. Штавише, просечна потрошачка корпа је у мају износила око 99.000, а просечна нето зарада око 86.000 динара. За минималну корпу требало је издвојити 52.000, а минимална зарада била је око 40.000 динара.
Професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић каже да ми не можемо да се поредимо с најразвијенијим земљама света, али да је важно да се посматрамо у односу на регион, те да је добро ако смо ту први.
"Нисмо ми били ту доскора, испливали смо. Али то је делимично и због политике јаког динара. Не треба да будемо незадовољни, Словенци и Хрвати реално сигурно живе знатно боље од нас, али ово је статистичко поређење и добро је да смо најбољи у окружењу", рекао је Савић за "Политику".
Да бисмо пак имали стварну слику, неопходно је узети још параметара, а у Србији је један од основних параметара потрошачка корпа која није реална, констатује директор мреже та Пословну подршку Драгољуб Рајић и додаје да је проблем у Србији инфлација која је већа него у државама региона.
"По статистици смо испред других, али сви видимо да у стварности није тако. Корпа коју обрачунавамо није реална јер у савременом животу трочлане породице учешће трошкова услуга, на пример, није на тако ниском нивоу. Корпа, прављена још пре неколико деценија није прилагођена онлајн-куповини, ни новим трендовима у потрошњи", истакао је Рајић.
Треба поменути и податке Републичког завода за статистику по којима је више од 20 одсто грађана у Србији у ризику од сиромаштва, док је око шест процената у апсолутном сиромаштву.
Младен Арифовић из Националне организације потрошача такође наводи да потрошачи не живе боље у односу на прошлу годину иако је куповна моћ већа.
"Примећујемо све више оних који се жале на цене, како основних намирница, тако и робе широке потрошње. Слажемо се са оценама економиста да је садржај просечне потрошачке корпе застарео и да мора да се прилагоди новим трендовима и навикама потрошача, посебно због великог раста онлајн-куповине и веће заступљености услуга. Примећујемо да је све више купаца које занима цена, да се жале на акције, а то је показатељ лошијег стандарда", закључио је Алфировић за "Политику".