Економија

Мали: Јавни дуг Србије је далеко испод максимума и просека еврозоне

Синиша Мали је рекао да јавни дуг Француске у БДП учествује око 115, док је у Шпанији више од тога, а у Италији чак 160 одсто
Мали: Јавни дуг Србије је далеко испод максимума и просека еврозонеGetty © Dan Kitwood

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је јавни дуг Србије у овом тренутку 50,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) далеко испод максимума који је 60 одсто као и просека еврозоне који је 91 одсто.

"Једна мала Србија апсолутно води рачуна о свом јавном дугу. Све своје обавезе испуњава у динар и дан и нема никакав проблем са јавним дугом", казао је Мали гостујући на телевизији "Прва" и навео пример Француске где јавни дуг у БДП учествује око 115, док је у Шпанији више од тога, а у Италији чак 160 одсто.

Он је казао и да ће Србија све инвестиције које је предвидела наставити, као што је то и до сада радила, сопственим средствима или из кредита.

Мали је навео податак и да је јавни дуг Немачке једне од највеће и најjаче економије у Европи чак 2,5 хиљаде милијарди евра, појашњавајући да износ јавног дуга у апсолутном износу не може да се гледа.

"Тај дуг Немачке треба да се упореди са величином њихове економије, величином земље, површином, бројем становника и свим осталим стварима. Србија има јавни дуг од 35 милијарди евра и у односу на наш БДП који ће ове године бити први пут преко 68 милијарди евра, ви ондa имате учешће јавног дуга у овом тренутку од 50,5 одсто", казао је Мали.

Према његовим речима, јако је битно да се гледа и за шта се тај новац користи прецизирајући да држава новац и када се задужује користи за улагање у инфраструктуру и за све оно што подиже квалитет живота грађана Србије и подуже атрактивност земље.

"Сваки километар ауто-пута доноси нове инвеститоре, фабрике, нова радна места, а ако имате нова радна места и више запослених, то су већи приноси у буџет када су порези и доприноси у питању, па самим тим имате и више простора за нове инвестиције и подизање плата и пензија и то је једини одржив економски развој и основа наше економске политике", казао је Мали.

Повећање плата од септембра

Министар је подсетио и да се за нешто мање од месец дана, тачније 1. септембра, плате запослених у просвети и здравству бити повећане за 5,5 одсто, а да свима њима следује и редовно повећање плата у јануару 2024.

"За само 20 дана следи повећање плата за наше медицинске сестре, просветаре и неговатељице у установама социјалне заштите и ту имате више од 200.000 запослених. Са претходним и овим повећањем, као и оним од 1. јануара наредне године то је преко 30 одсто повећања плата", казао је он нагласивши да је повећање плата много значајније него што је стопа инфлације која је тренутно око 12 одсто.

Мали је нагласио и да од 1. октобра следи и повећање пензија 5,5 одсто, а од 1. јануара како је казао "додатних најмање 14,5 одсто што је лепа вест за наше пензионере, јер се никада није десило да за само две године пензије порасту 55,8 одсто" додао је први потпредседник Владе Србије .

Министар је навео и да ће пензионери од 1. октобра моћи да користе и пензионерске картице које ће им омогућити да додатно уштеде, јер ће им нудити одређене повољности.

"Око 500 компанија из целе Србије се до сада пријавило да буде партнер Влади у овом програму. Наши пензионери коришћењем ове картице имаће попуст у малопродајним ланцима, музејима, што ће им омогућити да додатно уштеде и да им остане више новца", казао је он и позвао пензионере да узму ту картицу, али и друштвено одговорне компаније да се укључе у овај пројекат.

Према речима министра финансија Србије, до 2025. просечна плата у Србији биће 1.000 евра, а и просечна пензија 450 евра, а 12 милијарди евра бити инвестирано у разне инфраструктурне пројекте.

image