Народна банка одлучила да паузира са подизањем референтне камате: Попуштају инфлаторни притисци

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%), саопштили су из НБС. Они су навели да је одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, који би требало да допринесе осетнијем паду увозне инфлације.

Истовремено, Извршни одбор очекује наставак опадајуће путање домаће инфлације и њен повратак у границе циља.

"Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти претходно спроведених мера. Уколико процени да је потребно, Извршни одбор не искључује могућност даљег пооштравања монетарне политике. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе", наводе из НБС.

Они истичу да је слабљење глобалних трошковних притисака настављено, пре свега по основу смањења цена енергената и примарних производа на светском тржишту. Иако се по том основу, као и услед решавања застоја у међународним ланцима снабдевања, инфлација на глобалном нивоу смањује, нивои на којима се она налази и даље су релативно високи, што може довести до даљег заоштравања монетарних политика у појединим земљама, а нарочито у зони евра.

Из централне банке напомињу да на глобалном нивоу базна инфлација показује знаке упорности и спорије опада од укупне инфлације под утицајем повишених инфлационих очекивања, даљег раста зарада и задржавања стопе незапослености на рекордно ниском нивоу, као и услед високих профитних маржи компанија. У таквим околностима многе централне банке, пре свега развијених земаља наставиле су да повећавају референтне каматне стопе, али споријим темпом него током 2022. године.

Такође, Извршни одбор НБС је имао у виду и чињеницу да је очекивани раст светске економије ове и наредне године испод дугорочног просека, због пооштрених услова на међународном финансијском тржишту, структурних промена услед пандемије, ниских инвестиција и повећаног јавног дуга. У условима успоравања глобалне економске активности, пре свега прерађивачке индустрије у зони евра, која је наш најважнији трговински партнер, потребно је осигурати и континуитет привредног раста Србије. Ипак, Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике и даље неопходна због присутних геополитичких тензија, као и, иако смањених, и
даље присутних ризика у погледу цена енергената и њихове расположивости у
наредном периоду и светских цена примарних производа.

Инфлација на силазној путањи

У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи. Успоравање инфлације у највећој мери је резултат мањег раста цена прерађене хране и енергије, али и ниже базне инфлације, која се у јуну спустила на једноцифрени ниво. Процене указују на даљи пад међугодишње инфлације у јулу када би могла да износи око 12,5%, уз изостанак месечног раста потрошачких цена.

Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, уз знатнији пад у остатку године, на шта ће се одразити и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у хоризонту монетарне политике допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, слабљење глобалних трошковних притисака, успоравање увозне инфлације, као и очекивани пад инфлационих очекивања.