Економија
РТ Балкан истражује: Храна у Србији (ни)је скупља него у региону
Од потрошача у Србији који морају да издвоје око 160 динара за литар, једино Црногорци пију скупље млеко и то за око 20 динара, док је у свим осталим земљама јефтиније, а најповољнија цена је у Словенији, где кошта око 104 динара
Већину основних животних намирница потрошачи у Србији плаћају мање од купаца у региону и Европи, али неки производи су значајно скупљи на рафовима у домаћим продавницама. То је показала анализа коју је РТ Балкан спровео поредећи ценовнике у пет земаља - Србији, Црној Гори, Републици Српској, Аустрији и Словенији.
У односу на трговинске ланце у Србији, шећер је јефтинији само у Црној Гори, док је цена брашна поприлично уједначена у свих пет земаља, али је са 99 динара оно најскупље у Аустрији. Потрошачи у тој земљи највише морају да издвоје и за парадајз и уље које плаћају скоро 300 динара. Словенци, међутим, у поређењу са потрошачима из осталих држава, па и Србије, плаћају најмање за уље, јаја, црни лук, млеко и јогурт. Од 11 намирница чије цене су обухваћене анализом, само парадајз, паприка и шећер скупљи су у Словенији, у односу на Србију.
Од потрошача у Србији који морају да издвоје око 160 динара за литар, једино Црногорци пију скупље млеко и то за око 20 динара, док је у свим осталим земљама јефтиније, а најповољнија цена је у Словенији, где кошта око 104 динара.
Момировић: Међу најјефтинијим смо у Европи
Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић истиче да су основне животне намирнице у Србији најјефтиније или међу најјефтинијим у Европи.
"Хлеб, брашно, шећер и уље су најјефтинији у Европи или међу најјефтинијима. Ми као Влада не можемо у демократском друштву да регулишемо цене. Радили смо то у последњих годину дана, услед велике кризе и рата на истоку Европе. Полако морамо да омогућимо привреди и тржишту да функционишу, пратимо цене, и могу рећи да су цене основних животних намирница у благом паду и најјефтиније или међу најјефтинијима", каже Томислав Момировић за РТ Балкан.
Министар напомиње да на цене значајан утицај има раст корпоративних профита, али да су дубинске анализе Републичког завода за статистику (РЗС) показале нешто друго, односно да у трговинским ланцима марже нису баш тако велике и да им је профитна стопа релативно ниска.
"Једноставно, ово је такво време, време високе инфлације, која није изазвана понашањем Народне банке Србије, већ је присутна у целој Европи. Наравно на западу мало мање, на истоку мало више. Пратимо Европу и у овим околностима. Не можемо, није реално, да имамо ниску инфлацију у нашем региону. Волели бисмо да је таква ситуација, али није", рекао је Момировић.
За потрошаче који морају из новчаника да извуку све више новца сваки пут кад стигну на касу слаба је утеха да је нешто у иностранству још скупље.
Потрошачи: Несклад статистике и реланости
Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да је статистика једно, а реалан живот нешто сасвим друго и да је разлика у ценама проблем који је годинама присутан.
"Ако погледамо степен инфлације за прошлу годину и најављени за ову, Србија је рекордер по поскупљењу основних животних намирница. Тај тренд се потврђује и на основу приговора потрошача, јер ми у последње време бележимо све већи број приговора који се односе на цене, а раније су они били на нивоу статистичке грешке. Обавља се паметнија куповина, на акцијама и самим тим се повећава и број приговора. Потрошачи су почели више да обраћају пажњу на цене робе и основних животних намирница", каже Младен Алфировић.
Он сматра да не можемо да кажемо да је код нас најјефтиније, али ни најскупље, ако посматрамо само цене, али да је, ако поредимо генерално животни стандард, питање колико тих артикала може да се купи за просечну плату.
Просечна плата у Србији је у мају била 86.220 динара (735 евра), док је у Црној Гори, према подацима Монстата, 793 евра. Радник у Републици Српској у просеку заради 643 евра, док просечан Словенац може да рачуна на зараду од око 1.400 евра, а Аустријанац на још 300 евра више.
"Без обзира на цене, у тим земљама са којима се поредимо, много више може да се купи од просечне плате у односу на ситуацију која је на нашем тржишту", указује Алфировић.
Он сматра да итекако има простора за појефтињење и напомиње да има више разлога због којих је храна скупа.
"Делом су то домаћи проблеми, делом увезена инфлација, али и то што смо неконкурентно тржиште и што се води не баш добра пољопривредна политика, а субвенције пољопривредницима су доста мање у односу на Европску унију, па су зато домаћи производи скупљи. Увознички лоби је такође јак, а удео има и систематско уништавање домаће производње. Осим тога, и гориво је најскупље код нас, а уз остале ставке такође утиче на формирање цена основних животних намирница, а најчешће хране. Све су то фактори које произвођачи укалкулишу у цену својих основних производа", објашњава саговорник РТ Балкан.
Алфировић каже да се може рећи да су марже високе, али да је, с друге стране, то ствар слободног тржишта и да трговински ланци имају своју рачуницу, колико им се исплати да подижу цене, а да им се то не врати као бумеранг у смислу да буде мањи промет, па да самим тим мање и зараде. Он напомиње да трговци раде озбиљне калкулације пре доношења одлуке да ли ће одређени производ поскупети.
Економиста: Марже скоро удвостручене
Економиста Драгован Милићевић већ годинама прати марже у трговинама у Србији и напомиње да су оне од недавно значајно веће.
"Некада се маржа кретала између 22 и 23 одсто, а сада је стигла до 40 одсто. На тржишту нема много учесника, није нека конкуренција и те марже су приближне код свих. Значајан утицај на раст цена има управо та чињеница. То видите и по томе што сте ранијих година ишли у велике системе у набавке, који су били јефтинији и имали велики асортиман. Сада су у много чему мале комшијске радње јефтиније. Људи по навици иду у велике маркете, јер им је комфорније. И цене по тим ланцима се скоро и не разликују", објашњава Драгован Милићевић.
Агроекономиста Милан Простран напомиње да је удео хране у инфлацији велики, јер код нас храна у буџету четворочлане породице учествује са око 40 одсто, док је у земљама ЕУ до ове актуелне кризе то учешће било 12 до 15 процената, док је сада око 22 одсто.
"Код њих је и даље то лакше издрживо, јер мањи део прихода одлази на храну и мање је заступљена у структури инфлације. Код нас је потрошња на храну доминантна у дохотку породице. На цене утичу и високе трговачке марже које за неке производе иду и изнад 30 одсто", каже Милан Простран.
Додаје да ће пољопривредници вероватно морати да задржаће висок ниво цена воћа и поврћа да би покушали да надокнаде слабији род због временских неприлика.
"С обзиром на лоше околности и олујно невреме које је погодило неке делове Србије, род ће бити нешто слабији и плашим се да наши произвођачи немају много простора да спуштају цене. Једино због чињенице да ти пољопривредни производи имају кратак рок трајања, можда ће ипак морати. Да ли ће потрошачи то моћи да прихвате и приуште, то је сад друга прича. Људи купују и на пола килограма и на комад, само да пробају", каже Милан Простран.
