Инфлација произвођачких цена је у ЕУ за 41,4 одсто у односу на септембар прошле године док еврозона бележи пораст стопа инфлације од 41,9 одсто, указују новообјављени подаци европске канцеларије за статистику Евростат.
Највише стопе инфлације бележе Бугарска (+78,2 одсто), Мађарска (+67,5 одсто) и Румунија (+62,9 одсто).
Немачка, највећа индустријска сила у Европи, налази се међу земљама ЕУ са највишим стопама инфлације, те су у њој произвођачке цене у односу на претходну годину порасле за 46,9 одсто.
Највећи скок произвођачких цена забележен је у енергетском сектору где стопа инфлације износи 105,3 одсто у ЕУ и 108,2 у еврозони.
Цене репроматеријала у ЕУ порасле су за 19,1 одсто, цене робе са кратким роком трајања за 16,5 одсто, цене робе са неограниченим роком трајања за 10,1 одсто, док су цене капиталних производа порасле за 7,9 одсто.
У еврозони, цене репроматеријала порасле су за 19 одсто, цене робе са кратким роком трајања за 15,2 одсто, цене робе са неограниченим роком трајања за 9,8 одсто, док су цене капиталних производа порасле за 7,6 одсто.
Низ узастопних санкција који је ЕУ наметнула Русији од почетка војне операције у Украјини увелико је допринео текућој енергетској кризи која већ има драстичне ефекте на европску индустрију.
Будући традиционално зависна од руског гаса, немачка индустрија посебно је погођена овим развојем догађаја, па тако 52 одсто немачких компанија очекује погоршање у пословању током наредне године, указују истраживање Асоцијације немачких привредних и индустријских комора (ДИХК), што представља најсуморнију прогнозу од како ДИХК ради своја истраживања од 1985. године.
"Компаније су забринуте да најгоре тек долази," изјавио је директор ДИХК-а Мартин Ванслебен.