Министар финансија Синиша Мали је у отвореном писму под називом "Статистичке акробације" на друштвеној мрежи Фејсбук одговорио на текст у недељнику НИН, на чијој насловној страни се појавио њихов индекс економске снаге осам земаља региона за 2022. годину.
"Док званичници тврде да смо у последњих 11 година економски постигли више него икада и да по стандарду полако стижемо Мађарску, Словачку и Пољску, Србија је по 10 економских параметара лошија не само од Хрватске, Румуније и Бугарске, већ и од три земље Западног Балкана, БиХ, Црне Горе и Албаније. Чак и да расте дупло брже, Србија ни до краја Вучићевог мандата не може по укупном БДП-у да стигне Хрватску, која је избила на прво место и прекинула доминацију Румуније", наводи се у НИН-овом тексту под називом "Од нас гори само Македноци".
Министар Мали је у свом писму написао да смо сведоци да се у сврху дневно политичких потреба, зарад бомбастичних насловних страна или само због попуњавања новинских стубаца, све чешће пласирају паушалне оцене макроекономске ситуације у нашој земљи.
"Неретко се селективним приказивањем индикатора, без анализе целе слике, нестручним и малициозним приступом, покушавају минимизирати резултати постигнути у последњих 10 година, иако су недвосмислено потврђени као импресивни, како кроз извештаје међународних институција, тако и кроз ниво кредитног рејтинга од стране еминентних агенција", написао је Мали.
"НИН-ов композитни индекс је потпуно произвољна и стручно бесмислена мера или категорија такозване економске снаге. Најпре, то је појмовно питање: Шта је економска снага? Тај појам у стручним књигама не постоји у смислу јасне и прецизне дефиниције на основу које би се могло размишљати о некој мери. Постоји такозвани систем националних рачуна, који обухвата појмове као што су бруто домаћи производ, инвестиције, потрошња, извоз, увоз итд. У колоквијалном смислу, синтагма 'економска снага' се употребљава као интуитивна категорија која асоцира најпре на номиналну величину бруто домаћег производа", додао је.
Како каже министар финансија, у региону Западног Балкана, Србија чини више од половине укупног БДП-а, тако да у том смислу никако није у позадини већ, напротив, највећа економска, инвестициона и потрошачка гравитација на Западном Балкану. У ширем региону, који третира НИН-ов индекс, Румунија је једина јача економија по БДП-у и потрошачкој снази.
"Не улазећи у детаље - где је најгрубља некохерентност, може се рећи и несувислост НИН-овог индекса економске снаге? У њему су помешане 'бабе и жабе'. С једне стране, унутра су категорије макроекономског билансирања као БДП, удео јавног дуга, удео инвестиција у БДП-у и салдо платног биланса, а на другој страни су неки индикатори стандарда и благостања као што су просечне плате, па још динамика просечних плата, али не и динамика нпр. инвестиција или категорија платног биланса, стопа незапослености, инфлација", објашњава министар финансија.
"Свакоме ко макар минимално прати економска и социјална кретања у Србији, јасно је да од 2015. имамо неупоредив циклус раста у условима потпуне макроекономске стабилности, а јасно је да је Србија врло економски имуна на шокове као што су суша (2017, 2022), пандемија, европска инфлација и други. Јасно је да плате упорно расту без обзира на шокове, да пензије расту, да стандард расте, да запосленост расте и да је по економској одрживости и жилавости неупоредиво испред земаља региона (осим Румуније) јер има структурно другачију економију, односно највећи је допринос сектора тзв. размењивих добара (индустрија, пољопривреда и грађевинарство). Уз потпуну макроекономску и системско-политичку стабилност, то је и разлог велике пропулзије страних директних инвестиција", додаје.
Министар Мали се пита, зашто су аутори НИН-овог индекса занемарили пресудне индикаторе које инвеститори вреднују при одлукама о улагање у једну земљу или пак индикаторе који говоре о одрживости привредног раста и животног стандарда?
Како наглашава, Србија је у претходном периоду привукла више од 60 одсто свих инвестиција у региону.
"Зашто? Зато што су очекивања инвеститора у погледу Владиних планова реформи, политичке стабилности у земљи, висине фискалног дефицита и путање јавног дуга, кретање премије ризика, стабилности девизног курса, висине девизних резерви итд. таква да гарантују стабилност и предвидивост", наглашава.
"Србија је током 2022. године остварила нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) од 4,3 милијарде евра (7,1 одсто БДП-а у 2022. и 6,9 одсто у 2021. години), док је прилив СДИ у Македонији 670 милиона евра, у Црној Гори 782 милиона, Албанији и Словенији по 1,2 милијарде евра. И не само стране инвестиције, укупне инвестиције у Србији у периоду од 2015. до 2022. године, кумулативно су реално порасле око 85 одсто. Учешће фиксних инвестиција у БДП-у повећано је на 22,8 одсто у 2022. години, док су упркос пандемији, фиксне инвестиције током 2020. и 2021. кумулативно реално повећане за око 14 одсто. Државне инвестиције су достигле ниво 7,4 одсто БДП-а у 2021. и 2022. (2011. и 2012. су биле тек око 3 одсто БДП-а)", напомиње он у писму.
Истиче да, индикатори који упућују на будући одржив раст животног стандарда, осим инвестиција и снажног раста извоза, су раст продуктивности и конкурентности.
"Одржив раст животног стандарда је могућ једино креирањем нових радних места, а не вештачким повећањем плата и пензија и процикличном фискалном политиком, која је обележила период до 2012. године", каже он.
"Озбиљна макроекономска анализа, поред селективног навођења бројева, захтева посматрање ширег спектра индикатора, како њихове вредности, тако и смер и динамику њиховог кретања. Стопа незапослености из 2012. године је износила преко 25 одсто, а данас је једноцифрена. Ниједна земља у региону није забележила овако рапидно смањење броја незапослених лица. Према званичним подацима за 2022. годину, са стопом од 9,6 одсто, бољи смо од Македоније која бележи 14,5 одсто, БиХ са 15,4 одсто, Црне Горе са 14,7 одсто, Албаније са 11 одсто, а као земље ЕУ, у региону су од нас боље Бугарска и Румунија", наводи Мали.
Објашњава да, истовремено, ниједна земља у региону није забележила већи раст просечних зарада од Србије. Раст зарада у Србији у односу на 2012. је 74,4 одсто и већи је него у Албанији (41,8 одсто), БиХ (35,8 одсто) Македонији (52,2 одсто), Црној Гори (46,2 одсто).
Додаје и да упркос вишедимензионалној кризи, која траје више од три године, Србија је успела да оствари кумулативни реални раст БДП-а у периоду 2020-2022. од око девет одсто, рекордан прилив СДИ, наставак раста запослености и зарада у приватном сектору, као и највиши ниво девизних резерви. Кумулативни раст БДП-а у Црној Гори је у истом периоду износио 1,5 одсто, у Македонији 1,1 одсто, у БиХ 8,2 одсто, Бугарској 6,8 одсто, Мађарској 7,1 одсто.
"Због свега наведеног, економска анализа не би смела бити просто сабирање и рангирање паушално изабраних индикатора у једној тачки времена. То је онда чиста статистичка манипулација, да не кажемо лаж", наглашава.
"А да бисте неке следеће индексе дочекали спремнији, знајте да Србија наставља политику коју је трасирао председник Александар Вучић, а која за нашу земљу значи развој, напредак, економски просперитет, дистанцирање од свих бивших политика које су нашем народу доносиле само патњу, сиромаштво, санкције, губитак радних места. Требаће вам индекси који довољно прецизно могу да мере раст плата и пензија који планирамо у Србији, наставак градње брзих пруга, наставак мерења свих успеха до 2027. када нас очекује потврда поверења које нам је дато – ЕКСПО 2027 који ће значити улагања у пројекте од укупно 12 милијарди евра, стабилност, углед за Србију. Нисмо раније имали индексе за ово, нису нам требали. Спремите један до тада", закључује Мали.