Број проглашених банкрота у ЕУ достигао је у другом кварталу 2023. највиши ниво у протеклих осам година, саопштила је Агенција ЕУ за статистику - Евростат.
Подаци показују да је број компанија које се гасе порастао за 8,4 одсто у односу на претходни квартал. То је шесто узастопно повећање, саопштила је агенција. У наведеном периоду је забележен највећи број банкрота од 2015, то јест од када је Евростат почео да прати те податке.
Пораст банкрота забележен је у свим секторима, али, ипак, највећи број је евидентиран у сектору пружања услуга смештаја и исхране (пораст од 23,9 одсто), транспорта и складиштења (раст од 15,2 посто), као и у сектору образовања, здравља и социјалној заштити (раст од 10,1 одсто).
Међу 27 земаља ЕУ, број банкрота се највише повећао у Мађарској (раст од 40,8 одсто), Летонији (24,8 одсто) и Естонији (24,6 одсто). С друге стране, највећи пад у броју предузећа у банкроту забележен је на Кипру (смањење од 48,5 одсто), Хрватској (23,6 одсто) и Данској (15,9 одсто).
У међувремену, регистрација нових предузећа широм ЕУ пала је за 0,6 одсто у извештајном периоду, показују подаци Евростата.
Стручњаци раст броја банкрота приписују општем недостатку стабилности и успоравању привредног раста у ЕУ, која се бори са вишим каматним стопама изазваним растом инфлације. Неки, међутим, указују и на истицање пакета помоћи из пандемије ковида 19 који су вештачки помогли компанијама да преживе.
"Сада видимо потрес тржишта", рекао је за "Волстрит џорнал" Кристоф Ниринг, шеф Професионалног удружења стечајних управника у Немачкој. Он је објаснио да су многе фирме које сада траже подршку владе већ имале муке пре пандемије, а њихова неликвидност не би требало да буде изненађење јер се сада суочавају са повећаним трошковима.
Исту анализу изнео је Томас Хамблот, економиста у БНП Парибас. Он је рекао да пораст банкрота значи "нормализацију", напомињући да укидање пандемијске помоћи компанијама може да "допринесе повећању броја банкрота изазваних деградираним економским окружењем".