Србија из године у годину има све мање квалификованих људи за рад у грађевинарству. Док наши мајстори зидају по Немачкој, на градилиштима у нашој земљи може се чути све више различитих језика због ангажовања страних радника.
Сектор грађевине бележи раст и изискује све више радне снаге, а тренутно је у грађевинској индустрији запослено око 170.000 радника. Стручњаци већ годинама указују на дефицит радне снаге који је узрокован одласком стручног кадра у иностранство, али и све слабијим интересовањем ђака за мајсторска занимања.
Председник Србије Александар Вучић је рекао да је на домаћим градилиштима највише радника из Индије, Бангладеша, Турске и БиХ, али да је циљ Србије да врати своје људе, да овде раде и живе.
Министар грађевинарства Горан Весић је недавно изјавио да у овом сектору недостају радници свих стручних спрема, а нарочито они с ниском стручном спремом занатског типа.
"Подаци показују да у сектору грађевинарства по броју радника доминирају радна места с ниским степеном стручне спреме – тесари, зидари, армирачи, помоћни радници. Домаћа предузећа нуде стипендије за ученике који се определе за ова занимања, али је интересовање ученика ипак и даље мало. У будућности ће бити све већи дефицит искусних квалификованих радника, пре свега због лоше старосне структуре радне снаге", указао је Весић.
Навео је да је у периоду од 2018. до 2022. забележен раст запослености у грађевинској индустрији од просечних 6,28 одсто међугодишње, док је укупан ниво запослености просечно растао 2,37 одсто. У овој делатности је у том периоду посао добило 36.616 људи. На крају прошле године грађевинска индустрија учествовала је у укупној запослености са 7,5 одсто.
Грађевинска индустрија Србије последњих десет година бележи константан раст и експанзију и доприноси снажно развоју бруто домаћег производа Србије (БДП). Министар је навео да је грађевинска активност на територији Србије од 2013. до 2021. порасла за три пута, односно за 307 одсто, а да је учешће грађевинске индустрије у БДП-у дуплирано, тј. с три одсто порасло је на шест одсто.
Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије, каже за РТ Балкан да доста дуго грађевинске фирме имају проблем с недостатком радника, а то покушавају да надоместе ангажовањем странаца из Турске и азијских земаља.
"Дефицит је у многим делатностима, али је у грађевини тај недостатак видљивији, јер сектор расте, има све више посла, а све мање радника. И да су нам овде сви мајстори који су отишли у иностранство, имали бисмо мањак. Тржиште је процветало и тражи стално нове раднике", каже Вулетићева.
Напомиње да занатско завршни радови доносе фину зараду, али да нема много заинтересованих за те послове.
"Проблем је задржати радника већом платом, јер су ту и инжењери, који имају виши степен образовања, и ни они не желе да раде за исту плату као мајстори. Ако подигнете раднику, довешћете га на ниво инжењера. Питање је колико треба да скоче плате да би сви били задовољни", каже Ивана Вулетић.
Како је рекла, има људи који желе да раде на грађевини, али немају никакву школу, односно нису квалификовани. У ПКС је у припреми иницијатива да се њима омогући да легално раде на градилишту.
"Наша идеја је да направимо систем едукације, да неквалификовани радници на градилишту добију сертификате. То још нисмо урадили, питање је да ли је и то добро решење, јер би и с тим сертификатима људи вероватно одлазили у иностранство", наводи Вулетићева.
Она наводи да се у извештајима страних консултантских кућа о стању грађевинске индустрије у ЕУ свуда говори да је пут за излазак из економске кризе сваке земље у повећању обима инфраструктурних и осталих грађевинских радова, али да преовладава умерени оптимизам који је, поред инфлаторних кретања, узрокован и недостатком квалификоване радне снаге.
Милош Турински с портала Послови Инфостуд напомиње да су многи радници отишли у Западну Европу, претежно у Немачку и да су најчешћи разлози већа зарада и бољи услови рада. Каже да послодавци у Србији траже раднике свих профила, али да највише недостају зидари, армирачи, као и мајстори за фине радове попут тапетара и столара.
"Грађевински радници имају посла током целе године, а нарочито је велика потражња за њима између априла и октобра, када се гради пуном паром и у том периоду недостаје велики број квалификованих радника. Нама за грађевинске послове углавном долазе радници из Индије, Турске и Кине, мада их има и из Шпаније, али много мање. Просечна дневница у овом сектору је око 50 евра и мајстори са искуством могу пристојно да зараде", каже Милош Турински.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) просечна плата у грађевинском сектору у јуну била је 72.400 динара, што је више од 10.000 динара испод просечне зараде у Србији.
Радомир Тодоровић, директор грађевинског предузећа "Планум", каже да ова фирма опстаје захваљујући раду у иностранству, највише у Русији, јер у Србији тешко пролазе на конкурсима.
"У целом региону је проблем са недостатком радне снаге. На нашим градилиштима у Црној Гори ослањали смо се на Албанце, али откако они могу да раде по Европи, нема ни њих довољно. Тај проблем је много шири и односи се на цео регион, а не само на Србију. Мајстори су због цене рада отишли на Запад. Нико се више не везује за фирму, одлази где добије 100 евра више. Мало ко размишља у овом тренутку о пензији, сви размишљају како да преживе и да зараде више", каже Тодоровић.
Ипак, он сматра да је тешко поверовати да су сви који могу да раде отишли у иностранство и напомиње да се углавном бежи из грађевинске струке и неких делатности које већина грађана сматра тежим. Грађевину сви повезују са скелама, радом на отвореном, као прљав и захтеван посао. Млади се и даље радије одлучују да раде у кафићу или трафици и за мању плату него на градилишту.