Цене енергената широм Европске уније расту, повећавајући изгледе за веће рачуне домаћинстава док се блок припрема за још једну зиму са драстично смањеним испорукама руског природног гаса.
Цена електричне енергије у Италији је скочила за скоро 30 одсто у недељи од 21. до 27. августа, достигавши 138 евра по мегават часу.
Према проценама истраживачке групе "Номисма Енергија", италијанске породице би од 1. октобра могле да се суоче са повећањем рачуна за струју од 7 до 10 одсто. Као главни узрок наводи се повећање цена гаса, пошто је Италија једна од земаља ЕУ које највише зависе од тог енергента.
Председник "Номисма Енергије" Давиде Табарели упозорио је у уторак да "ако цене остану на овим нивоима, то ће се неизбежно одразити на повећање будућих рачуна за струју".
Према Табарелију, како га цитира Италија 24 Прес Њуз, "пројекције за следећу зиму показују да су међународне цене 40 одсто веће од садашњих и, ако се остваре, тарифе на гас за зиму могле би да буду 20 одсто веће од садашњих нивоа".
У другим деловима ЕУ, цене електричне енергије су такође наставиле да расту, при чему је просечна велепродајна цена у Естонији у протеклој недељи порасла за 93 одсто на 153,39 евра по мегават часу. Цене у Летонији и Литванији су порасле за 23 одсто на 142,58 евра по мегават часу.
Цене струје у ЕУ порасле су прошле године након одлуке блока да, као део своје политике санкција, драстично смањи увоз руске нафте и гаса и потпуно забрани испоруке угља.
Француска, која је некада била нето извозник електричне енергије у ЕУ, прошле зиме је у великој мери морала да се ослања на увоз струје из суседних земаља.
Париз је у понедељак продужио дозволу за сагоревање више угља у производњи електричне енергије у наредним месецима, како би биле спречене несташице ове зиме.