Пројекат изградње гасног чворишта у Турској постаје све ближи реализацији. "Гаспром" је турској државној компанији "Ботас", која се бави транспортом енергената, предао мапу пута за стварање гасног чворишта у Тракијском региону, у европском делу Турске, недалеко од прихватне тачке постојећег Турског тока.
Руски председник Владимир Путин је у понедељак, после разговора са турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом у Сочију рекао да је на дневном реду формирање заједничке радне групе, координација правног оквира за рад чворишта, као и утврђивање шеме трговине и преноса купљеног гаса.
Како су истакли лидери две земље, ново чвориште је потребно за преусмеравање извоза руског гаса, који се раније спроводио Северним током.
Путин је први пут предложио стварање новог гасног чворишта у Турској у октобру 2022. године, након што је Северни ток 1, који је снабдевао Немачку и друге земље Европске уније гасом, дигнут у ваздух у Балтичком мору, док Северни ток 2, није ни пуштен у рад.
Тада је руски председник објаснио да би овај пројекат омогућио преоријентацију транзита преко Црног мора. Пре Специјалне војне операције и западних санкција Русија је покривала око 40 одсто увоза гаса у Европску унију. Прошле године тај увоз је пао на 8,4 одсто пошто је "Гаспром" окончао извозне послове са многим купцима из ЕУ.
Један крак и преко Србије?
Како је раније објављено, Турска жели да постане највеће гасно чвориште за снабдевање Европе, а у плану има изградњу три крака од којих би један гасовод ишао и до Србије. Наша земља иначе, просечно годишње троши око три милијарде кубика гаса.
Војислав Вулетић из Удружења за гас каже за РТ Балкан да се овим пројектом практично у игру враћа "Јужни ток", чија је изградња обустављена 2014. због притиска Брисела и Вашингтона и напомиње да је одустајање од тог пројекта нанело штету и нашој земљи, али да је ово прилика да се ствари поправе.
Србија је требало да буде чвориште за снабдевање региона. Крајем 2012, процењивало се да ће наша земља после његове изградње имати приход од транзитних такси од око пола милијарде евра. Софија је под притиском САД и ЕУ одустала, а пројекат је 2014. обустављен. Заменио га је "Турски ток" који има два гасовода по 15,75 милијарди кубика. Један је намењен за снабдевање Турске, а други – "Балкански ток", за југоисточну Европу, којом гас стиже и до Србије.
"Србија је имала аранжман везан за 'Јужни ток' и требало је да се кроз њега обезбеди 65 милијарди кубика гаса, који би ишао преко наше територије. Ми трошимо далеко мање, али за нас би биле значајне те количине, јер бисмо од транзитних такси могли да зарадимо. Бугари су на наговор Американаца 'минирали' идеју о 'Јужном току'. Требало је да се нађе други начин да се изведе тај пројекат и успели смо преко такозваног 'Турског тока', односно 'Балканског тока'. Са реализацијом гасног чворишта у Турској Србија би добила шансу да ипак буде транзитна земља са транспорт гаса ка Мађарској, Аустрији и другим чланицама ЕУ", сматра Вулетић.
Он напомиње да се укидањем Северног тока отвара простор да се гради не само чвориште у Турској, него и транзит преко Бугарске, до Србије за Западну Европу.
"То је врло добра идеја и биће корисна и за Југоисточну и за Централну Европу, али и за Србију, јер ћемо имати добре транзитне таксе. Чињеница је, међутим, да је за реализацију оваквог пројекта потребно време, али и средства за изградњу гасовода преко наше територије. Као дугорочни план је то изванредна идеја. То нису једноставни послови. Од уговора да се гради, па до реализације некада треба и десет година, али у овој ситуацији то ће бити знатно брже, јер већ постоји траса и само би се пројекти радили паралелно уз постојећи гасовод. Првој цеви је увек најтеже, али с обзиром да део инфраструктуре већ постоји то би олакшало поступак изградње", наводи Војислав Вулетић.
Како су раније објавили турски медији, научници са њиховог универзитета већ су развили пројекат који предвиђа изградњу гасовода за дистрибуирање природног гаса у Европу преко Тракије. Северним, јужним и централним краком би, како се планира, био омогућен транспорт до 75 милијарди кубних метара гаса годишње. Турски лист "Јени Сафак" је у октобру прошле године објавио да су се том темом бавили и научници Факултета инжењерских наука Универзитета Гумушане.
Према речима шефа Катедре за геофизичко инжењерство Нафиза Мадена, пројекат гасовода је заснован на научном истраживању. Маден је рекао да је планирано да северни крак иде у Румунију, Мађарску и потом у Немачку, јужни у Италију, а средњи у Србију и друге земље преко Бугарске, Албаније и Северне Македоније.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да је гасно чвориште у Турској значајно за Русију, јер би у овом тренутку обезбедило нови и сигурнији извозни правац, али не верује да ће Србија имати много користи од овог пројекта.
"Видећемо још у наредном периоду како ће се одвијати ситуација и са ратом у Украјини и са енергетском кризом, али ако се то брзо заврши, претпостављам да ће се Немачка потрудити да ипак поново оживи Северни ток 1 и 2. Највише се овде жури Турцима, да овај пројекат заживи, а за Русе би најисплативији био нови договор са Немцима, што се може очекивати тек по окончању сукоба", сматра Здравковић.
Стручњак за енергетику у Маршал фонду Кадри Таштан је за "Политико" рекао да је претварање Турске у гасно чвориште већ дуго био сан за Ердогана и додао да се чини да Анкара мисли да, пошто су Европљани престали да директно купују руски гас, постоји интересантна прилика да се понаша као посредник. Према његовим речима, изгледи за реекспорт московских фосилних горива су још привлачнији с обзиром на "тешку економску ситуацију у Турској".
Јуриј Шафраник, бивши руски министар енергетике и шеф Уније произвођача нафте и гаса, рекао је за "Политико" да ће ЕУ вероватно наставити да купује гас преко трећих страна и да ће европске земље наставити да увозе руски гас. Он је рекао и да ће изградња гасног чворишта имати позитиван ефекат и за Русију и за европске земље.