Немачке фабричке поруџбине су у јулу нагло пале, што је знак да највећа европска привреда није превазишла проблеме ни у трећем кварталу. Потражња је смањена за 11,7 одсто у односу на јун, далеко горе од пада од 4,3 одсто који су очекивали економисти у "Блумберговом" истраживању. Тај пад је последица великих поруџбина, без којих би пад био већи за додатних 0,3 одсто.
Након што је издржала зимску рецесију изазвану сукобом у Украјини, немачка производња није успела да се повећа у другом кварталу, а вероватно ће тако остати и у трећем тромесечју.
С обзиром да ће последња три месеца 2023. вероватно донети раст од само 0,1 одсто, неки су оживели термин "болесник Европе", који је Немачкој додељен након њеног поновног уједињења 1990. године.
Индустрија је имала највећи проблем, због слабе потражње у Кини, економији број два у свету, која и сама губи замах.
Подаци о немачкој производњи који би требало да буду објављени у четвртак такође могу показати сталну слабост, а економисти предвиђају трећу узастопну месечно успоравање привреде.
Председник Бундесбанке Јоаким Нагел је за лист "Ханделсблат" признао да тренутна ситуација није сјајна и додао да је тачно да је Немачка у зимском полугодишту запала у техничку рецесију и да економски развој од тада није био задовољавајући, али да очекује да ће се слика променити.
Он је указао на снагу тржишта рада, рекавши да је оно у много бољем стању него деведесетих година и додао да то чини разлику у односу на период деведесетих година прошлог века са којим сада највећу европску економију пореде.
"Немачка није болесник Европе. Мислим да је то погрешна дијагноза и требало би да будемо самопоузданији", поручио је Јоаким Нагел.