Бруто друштвени производ (БДП) Сједињених Америчких Држава је са 14,77 билиона у 2008. прошле године достигао 25,46 билиона долара, док су резултати привреде еврозоне остали на готово истом нивоу - односно бележе благи пад са 14,16 билиона, на 14,04 билиона, показују подаци Светске банке.
Француски лист "Монд", који је објавио податке који указују на размере економског диспаритета ЕУ и САД, подсећа да је "Волстрит џорнал" писао 2008. како Европљани после Светске економске кризе постају "све сиромашнији". Тада је, међутим, јаз између Европе и Америке био далеко мањи, док је сада европски бруто домаћи производ за око 80 одсто мањи од америчког.
Економиста Бранко Павловић за РТ Балкан каже да су ови подаци очекивани и да на то утиче више фактора.
"Европа је одлучила да прекине односе с Руском Федерацијом са којом је имала не само добре енергетске споразуме, него је имала висок ниво сарадње и велики број својих компанија које су радиле у Русији, за разлику од Америке која то уопште није имала. Санкције Русији не наносе практично никакву штету САД, штавише, они су за четири и по пута скупље успели да продају течни нафтни гас Европљанима. Они су кварећи односе између ЕУ и Русије себи обезбедили корист", сматра Бранко Павловић.
Како наводи француски лист, позивајући се на најновије податке Европског центра за међународну политичку економију, најјаче економије Старог континента једва се могу мерити са најсиромашнијим америчком савезним државама. Тако, БДП Италије једва да је бољи од оног из Мисисипија, иначе најгорег у САД. Француска се налази између Ајдаха и Арканзаса, 48. и 49. најсиромашније од 50 савезних држава.
Они наводе да је Стари континент био поштован све док га је Немачка издржавала, али да је сада и ова држава "само сенка своје прошлости, погођена обуставом тока руског гаса и удаљавањем од Кине, што онемогућава извоз аутомобила и алатних машина". Американце, с друге стране, наводи "Монд", није много брига за то, с обзиром на огромне залихе америчке нафте.
Немачка, некадашњи привредни "мотор Европе", није прошла ништа боље, и БДП ове земље је позициониран између економског учинка Оклахоме и Мејна, 38. и 39. савезне државе по висини БДП-а.
"Претеривање је да Француска има БДП као најмање развијене земље САД. Француска је на нивоу три или четири њихове најјаче државе не рачунајући Калифорнију, која је значајно већа, али је чињеница да се САД убрзано развијају у односу на Европу. Америка има усаглашену, монетарну и фискалну политику и то је њена предност. Она је за инвеститоре јасна, док је ЕУ компликована - ко ће, када и како доносити одлуке. Те врсте несигурности и непредвидивости у пословању у Америци нема. Због тога имате неупоредиво боље услове за привређивање у Америци него у ЕУ", напомиње Бранко Павловић.
Додаје да ситуација није сјајна ни у САД, али да су показатељи ипак значајно бољи у односу на европске.
"Сви ти параметри пословања европске привреде су или око нуле или са врло бледим минималним растом. У том смислу није сада ни раст у САД спектакуларан, али он ипак постоји. Видећемо кад не буде упумпавања пара и када се покажу ефекти високих камата. Очекује се да ће и САД ући у рецесију следеће године, али по макроекономским параметрима много боље стоје од ЕУ", наводи Павловић.
Он указује и да је амерички дуг, с друге стране, много већи од просечног дуга земаља ЕУ, и подсећа да је та разлика скоро 40 процената.
"Задуживање омогућава да у статистици имате већи привредни раст. То само показује колико су све те структуре проблематичне. Ако имате већи дуг, а тако мале стопе раста, питање је шта би било да се не задужујете. Тада би се показало право стање", сматра Бранко Павловић.