Цене хране у Црној Гори од јула 2019. године, према подацима "Монстата", порасле су за 44 одсто и настављају да расту, а трговци за то криве увознике и раст трошкова, иако према пореским пријавама њима значајно расте и приход и профит, пишу подгоричке "Вијести".
Црногорска влада је у марту ове године, у сарадњи с трговачким ланцима, покренула кампању "Стоп инфлацији" током које су снижене цене за неке робне марке, али је она кратко трајала и већ у априлу цене су наставиле да расту.
Из Министарства економског развоја и туризма, унутар којег се налази и подресор трговина, нису одговорили на питање "Вијести" да ли прате раст цена у малопродајама, да ли су забринути због наставка инфлације и да ли планирају наставак акције "Стоп инфлацији" или доношење неких других мера којима би се зауставио или ограничио раст цена.
Наводе да из министарства нису одговорили ни на питање да ли до раста цена долази због такозване "увозне инфлације" или су високе марже увозника, велетрговаца и продаваца у малопродаји.
У Црној Гори, кажу, нико се озбиљно није бавио истраживањем узрока инфлације, за разлику од Хрватске чија је народна банка у научном истраживању утврдила да је главни разлог инфлације повећавање маржи увозника и трговаца у жељи да повећају профит. Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ) урадила је "Дијагностичку анализу инфлације", у којој су навели да је инфлација у Црној Гори под доминантним утицајем глобалних фактора, у првом реду раста цена хране и нафте на међународном тржишту, али без јасног математичког доказивања такве тврдње.
Да ова тврдња ЦБЦГ није тачна показују и подаци "Монстата" да је у сваком месецу постојао раст месечне инфлације, осим накратко у марту, иако су током протекле две године цене горива, као и берзанске цене житарица, уљарица и других роба значајно и падале, а да то није утицало на цене у црногорским маркетима.
Такође, стоји у анализи "Вијести", цене нису биле у паду ни када је влада преполовила износе акциза на гориво и укинула или смањила ПДВ на основне животне намирнице.
Тржиште је у Црној Гори слободно и влада нема законске могућности да ограничава цене, иако је конкуренција врло ограничена да се наручи код увозника хране, где једна фирма може да заступа скоро све брендове једне врсте производа.
Министар финансија Александар Дамјановић јуче је у "Бојама јутра" ТВ Вијести казао да цена горива утиче на цену малопродајних робних услуга, али да то "не може бити никоме, па ни црногорским олигарсима, власницима малопродајних ланаца алиби да имају највеће марже у Европи што је ноторна чињеница".
Он је рекао и да када су биле смањене акцизе на гориво није било адекватног одговора привреде и малопродајних ланаца смањењем цена својих производа.
Анализа цена прехрамбених производа са сајтова трговачких ланаца у Црној Гори и региону показује да су цене већине производа значајно веће у Црној Гори него у Србији и Босни и Херцеговини, док су изједначене или мало веће него у Хрватској.
Према подацима "Монстата" о домаћој пољопривредној производњи може се закључити да Црна Гора потребе за храном из домаћих извора покрива са свега око 15 одсто, тако да је значајно увозно зависна. Цене увозних производа не могу бити ниже од земље из које се увозе, али не би требало ни да буду по неколико пута веће, стоји, између осталог, у анализи "Вијести", преноси Танјуг.
Напомиње се да је просечна нето зарада у Црној Гори у јулу 2019. износила 511 евра, док је сада у јулу износила 797 евра, што је раст од 55 одсто.
У истом периоду цене хране, према "Монстату" повећане су за 44 одсто, односно већина раста тих зарада је у међувремену обезвређена.
Просечна пензија је за исти период повећана за 41 одсто, са 288 на 406 евра. До овог процентуалног раста највише је дошло због повећања минималне пензије са 145 на 280 евра, односно за 94 одсто. Остале пензије су повећане кроз редовна усклађивања за око 25 одсто, односно значајно ниже од раста цена хране. Тако да је овај раст цена највише угрозио најстарију популацију, која своја скромна примања највише и користи за куповину намирница.
Потрошачка корпа "Монстата" је од јула 2019. до јуна ове године повећана са 646 на 818 евра, односно четворочланој породици је за преживљавање потребно 170 евра више него пре три године.