НИС са садашњом власничком структуром не подлеже санкцијама ЕУ

Садашња власничка структура Нафтне индустрије Србије (НИС) компанију не доводи у опасност од европских санкција против Русије и њено пословање не би требало да буде угрожено ни на који начин, оценио је специјални саветник за енергетику у Министарству енергетике Петар Станојевић.

Он је прецизирао да тренутно "Гаспромњефт" има 50 посто акција НИС-а, "Гаспром" који није под санкцијама око шест, Србија 29,8 процената, док је остатак у рукама малих акционара. Према одредбама свих пакета европских санкција, првог до осмог, компаније са таквом власничком структуром не потпадају под удар санкција, рекао је Станојевић, додајући да се мере односе на руску нафту и деривате и да НИС не би требало да има проблема око пословања у доменима инвестиција и одржавања које подразумевању набавку "западне" опреме.

Станојевић је за "Политику" рекао да би требало, уколико би се држава одлучила да преузме власништво над НИС-ом", озбиљно повести рачуна да га и даље води професионални менаџмент".

"Укратко, НИС је и сада 'златна кока', а остаће то само ако се њиме на зналачки начин буде руководило и пословало. У супротном може постати још једно озбиљно оптерећење за државни буџет", рекао је он.

Политички аналитичар Штефица Деђански каже да прича о преузимању већинског власништва над НИС-ом није нова, али је могуће решење ако се ствари даље буду компликовале, али искључиво у договору са руском страном.

"Кључна ствар је да то мора да буде у договору са руском страном, ништа на силу. Срећом, ситуација је сада чиста ако гледамо правно с обзиром на то да је 'Гаспром' преузео део акција, а пошто он није под санкцијама онда не би требало да буде проблема. Али пошто је 'демократски' Запад увео санкције Достојевском, руским мачкама и дрвету које је посадио Тургењев може свашта да се очекује у будућности", рекао је он Деђански.

Према његовим речима, већи проблем од набавке руске нафте после 5. децембра је питање обезбеђивања резервних делова за рад рафинерије у Панчеву, будући да се највећи део тих делова набавља од европских компанија које због санкција Русији неће да испоручују робу.

Он је рекао да не треба дизати панику због тога што од децембра руска нафта неће моћи да стиже до Србије преко нафтовода "Јанаф", јер бизнис планом те компаније  та нафта и није предвиђена за увоз. Увози се "киркук" нафта, а у међувремену  је купована руска нафта, јер је била јефтинија, што иначе није случај.

Деђански не препоручује да већински власник, уколико дође до промене, буде друга нафтна компанија из комшилука која има своју рафинерију, јер би она у том случају само преузела српско тржиште.

Брокер Ненад Гујаничић је истакао да је НИС достигао високу профитабилност, пре свега због високих цена нафте и раста тражње на тржишту, али и захваљујући  повећању свог удела на тржишту, посебно у малопродаји. Према његовим речима, приход компаније у првих девет месеци ове године је повећан за 90 одсто на 380.8 милијарди динара, а  до краја године би, ако не буде неких великих померања на тржишту нафте, НИС могао да забележи још 10 до 15 милијарди динара добити, што би износило 80 до 84 милијарде динара у 2022. години.

"Ово значи да би акционари могли да добију рекордну дивиденту од 120 до 130 динара по акцији што на последњој цени даје дивидендни принос од 19 до 20 одсто. Акције НИС-а у петак су забележиле раст у вредности од 2,6 процената на 636 динара", рекао је Гријаничић.