Током прошле године широм света произведено је 29.165,2 терават сати (TWh) електричне енергије, што је повећање од 2,3 одсто у односу на претходну годину. Најновији подаци Статистичког прегледа светске енергије, које су представили Крис Дикерт и Сем Паркер из "Вижуал капиталиста" показују да угаљ са 35,4 одсто и даље предњачи када је у питању производња струје, док је удео природног гаса 22,7 одсто и хидроелектрана 14,9 процената.
Више од три четвртине укупне светске електричне енергије произведене из угља се троши у само три земље. Кина је највећи корисник угља, са 53,3 одсто глобалне потражње за угљем, Индија са 13,6 одсто и САД са 8,9 одсто.
Сагоревање угља за производњу електричне енергије, као и за металургију и производњу цемента, је највећи појединачни светски извор угљен-диоксида. Ипак, његова употреба у производњи електричне енергије је заправо порасла за 91,2 одсто од 1997. године, када је потписан први глобални климатски споразум у Кјоту у Јапану.
Обновљиви извори енергије у успону
Међутим, чак и док необновљиви извори уживају у времену на Сунцу, дани би им могли бити одбројани.
У 2022. години, обновљиви извори енергије, као што су ветар, соларна и геотермална енергија, представљали су 14,4 одсто укупне производње електричне енергије са годишњом стопом раста од 14,7 одсто, вођени великим добицима у соларним и ветроелектранама. Насупрот томе, необновљиви извори енергије су имали само анемичних 0,4 одсто раста.
Аутори Статистичког прегледа не укључују хидроелектране у своје прорачуне за обновљиве изворе енергије, иако многи други, укључујући Међународну агенцију за енергију, сматрају да је то "добро успостављена технологија обновљиве енергије".
Са хидроелектранама које су прешле у колону обновљивих извора енергије, заједно су чинили више од 29,3 процената укупне електричне енергије произведене у 2022. години, са годишњом стопом раста од 7,4 одсто.
Нуклеарна зима у Француској
Још један велики покретач у овогодишњем извештају била је нуклеарна енергија. Поред поремећаја у нуклеарној електрани Запорожје у Украјини, гашења француских нуклеарки због корозије која је откривена у системима за хлађење реактора довела су до пада глобалне употребе од четири одсто у односу на претходну годину.
Количина електричне енергије произведене нуклеарном енергијом у тој земљи пала је за 22 процента на 294,7 терават сати у 2022. Као резултат тога, Француска је од највећег светског извозника електричне енергије постала нето увозник.
Претварање механичке енергије у електричну је релативно једноставан процес. Савремене електране су инжењерска чуда, наравно, али и даље раде на истом принципу као и први генератор који је изумео Мајкл Фарадеј 1831.
Начин на који се добија механичка енергија је тренутак у којем се ствари компликују. Угаљ је покретао прву индустријску револуцију, али је у том процесу загревао планету. Ветар је слободан и чист, али је непоуздан. Нуклеарна фисија поуздано производи електричну енергију без емисија, али и ствара радиоактивни отпад.
Са температурним рекордима који се достижу широм света током лета, решавање ових проблема није само академско питање, а извештај за следећу годину могао би бити кључни тест посвећености света будућности чисте енергије.