Mеђугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи и у августу је била 11,5 одсто, али је и даље висока у односу на земље у региону и у Европи. Цене су, ипак, у једној европској држави расле више него у Србији - у Мађарској је забележен њихов раст од 16,4 одсто. Ван сваке конкуренције је, Турска, у којој инфлација и даље бележи рекордне стопе раста и у августу је била 58,9 одсто.
У свим осталим европским земљама за које је "Евростат" објавио податке за август, инфлација је била нижа него у Србији - од 2,4 у Белгији и Шпанији до 9,6 одсто у Словачкој. Већина земаља је од почетка године успела да је преполови, али су Летонија и Естонија имале највише среће са "кроћењем инфлације". У првој је са 21,4 одсто у јануару, инфлација у августу смањена на 5,6 одсто, док је Естонија са 18,6 успела да је сведе на 4,3 одсто.
Србија је имала мање успеха - од јануарских 15,8 дошли смо на августовских 11,5 одсто. Економисти кажу да је разлог за то што је Србија, за разлику од већине других земаља Европе, прошле сезоне одложила повећање цена енергената за ову годину.
Скупи енергенти били су главни покретач раста цена у Европи прошле године, али је у Србији много више од струје и гаса на раст инфлације утицало поскупљење хране. Главни изговор за поскупљења до сада су биле скупе сировине, амбалажа, вештачко ђубриво, потешкоће у ланцима снабдевања, а један од узрока је био и суша, која је допринела да принос пољопривредних производа буде мањи од прогнозираног, што им је дигло цене.
Стручњаци, међутим, напомињу да су све ове околности погодиле и друге земље, у којима намирнице нису толико поскупеле, али да је Србија специфична због високог удела хране у потрошачкој корпи, због чега она има и јачи утицај на инфлацију. Питање је, међутим, да ли је ово повећање цена хране оправдано. Економисти указују да су поједина предузећа искористила прилику да повећају своје профитне марже, да су поскупљења погурала и инфлациона очекивања.
НБС: Инфлација успорава по плану
У Народној банци Србије кажу да је инфлација успорила у складу са њиховим очекивањима, а да је то у највећој мери резултат успоравања раста цена хране и у мањој мери цена у оквиру базне инфлације, која представља индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета.
Успоравање инфлације у Србији евидентно је од априла, услед слабљења глобалних инфлаторних притисака и рестриктивније монетарне политике.
Економиста Иван Николић, научни сарадник Економског института у Београду, каже да неколико фактора утиче на то што је инфлација у Србији и даље нешто виша код нас, него у другим земљама у Европи и у региону.
"Један од њих су контролисане цене које су ове године више расле, пре свега цене електричне енергије и гаса. Други фактор је лоша пољопривредна година. Снажан фактор је и наш менталитет, односно пракса која постоји код наших предузетника, да нажалост, било којој прилици, па чак и у овој тешкој економској ситуацији која је задесила целу Европу, и пре тога свет, покушају да на кратак рок, максимално профитирају. То се огледа у тим маржама које су поставили, пре свега у прехрамбеном сектору, односно када је у питању храна, која је највише и расла", каже Иван Николић.
Он објашњава да је такво понашање делом наслеђе из турбулентних времена, које смо прошли, због чега се део предузетника определио да повећа своје цене како би се заштитио од евентуалних ломова.
"То је последица искуства које имамо из протеклих деценија, у неком страху да ће доћи до неког великог поремећаја у економији и по питању курса и евентуално неких других застоја, па онда они на кратак рок покушавају да зараде што се може више. И онда се тако калкулише. То је усађено у нашем менталитету, а другим делом је и део тржишних несавршености и структуре тржишта, где је опет, то последица и ограничене понуде. Ипак, имали смо ми и много лошије ситуације у прошлости - сада је већи број и произвођача и трговинских ланаца, али некако се они врло брзо прилагоде тим околностима и нашем понашању које одудара од онога што је уобичајено за нека друга, сложенија тржишта и комплекснија, па се понашају на штету потрошача", указује Иван Николић.
Он сматра да ће путања "релативно брзог обарања инфлације" бити настављена, али да нас у октобру, вероватно очекује још један ценовни удар, који ће бити последица повећања акциза.
"Видећемо и шта се дешавати на тржишту енергената, јер нафта опет расте на светском тржишту. Видећемо у којој мери ће се то одразити на тренд обарања цена. Мислим да га неће угрозити, он ће се наставити, само можда мало спорије него што је било очекивано, па нећемо имати инфлацију од 8, него можда од 9 одсто, али сматрам да ћемо годину свакако завршити са једноцифреном инфлацијом", каже Иван Николић.
Он не очекује да ће државне мере ограничавања цена, имати значајнији утицај на инфлацију с обзиром да их не примењују сви трговински ланци и да се односе само на поједине производе.
Економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да је утицај цена појединих група производа на укупан износ инфлације пре свега одређен висином учешћа те групе у укупној потрошњи.
"Код нас је нажалост, као и у свим сиромашним земљама, удео хране и пића у расположивом дохотку огроман и иде изнад једне трећине. Како је раст цена хране и основних животних намирница енормно висок и значајно виши од просека раста цена, сасвим је разумљиво да је инфлацију повукло ово натпросечно повећање цена хране", каже Милићевић.
Шта је највише поскупело?
За месец дана, у односу на јул, цене су порасле за 0,4%, што је знатно мање од инфлације у првој половини године, која је у просеку месечно износила око 1 одсто. Месечну динамику раста инфлације обележиле су више цене нафтних деривата од 5,8 одсто у односу на јул и у мањој мери раст цена у оквиру базне инфлације.
"Цене хране и безалкохолних пића у паду су други месец заредом. У августу су, у односу на јул, цене хране и безалкохолних пића у просеку биле ниже за 0,5%. У оквиру тога, цене непрерађене хране, вођене пре свега нижим ценама свежег поврћа, забележиле су месечни пад од 1,9%. Раст цена прерађене хране у августу имао је исту динамику као и у јулу (0,2%), уз ниже цене млека и млечних прерађевина, као и уља и масти. Успоравање раста цена прерађене хране последња два месеца указује на чињеницу да су се смањили трошковни притисци на тржишту основних животних намирница. У прилог томе говори и кретање цена произвођача прехрамбених производа, које су од почетка године закључно са августом смањене за 1,4 одсто", наводе у НБС.
Цене енергената су, под утицајем поскупљења нафтних деривата, у просеку порасле за 2,3%. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у августу нашао се на нивоу од 9,0%, при чему цене нафтних деривата и даље доприносе успоравању укупне међугодишње инфлације, али у мањој мери него претходних месеци.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације, у складу са очекивањима, у августу су порасле за 0,4 одсто, чему је у највећој мери допринео раст цена комуналних услуга и сезонски раст цена уџбеника и школског прибора. Међугодишње посматрано, базна инфлација је додатно успорила на 9,1 одсто.
Какве су прогнозе?
Према актуелној пројекцији НБС, међугодишња инфлација ће наставити да се креће опадајућом путањом, смањујући се просечно месечно за око 1 процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око 8 одсто.
"На такво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака, као и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања", кажу у Народној банци Србије.