Стручњаци упозоравају: Немачка ће највише патити од успоравања светске економије

Очекује се да ће Немачка доживети најтежи ударац од успоравања светске економије изазваног вишим каматним стопама и слабијом глобалном трговином, упозорила је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Организација са седиштем у Паризу рекла је да ће највећа европска економија вероватно бити једина земља Г20 осим Аргентине чија ће се привреда ове године смањити током ширег међународног успоравања. Након јачег почетка 2023. него што се очекивало, уз помоћ нижих цена енергије и кинеског ублажавања ограничења ковида, ОЕЦД је саопштио да се активности у водећим земљама успоравају крајем године.

Запад страхује за своју економију, друштвену и политичку стабилност: Време је на страни Кине

Утицај виших каматних стопа на хватање у коштац са високом инфлацијом од почетка сукоба у Украјини повећао је притисак на домаћинства и предузећа, док се немачка индустријска производња бори са слабијим обимом глобалне трговине.

Привредни раст у Кини, која је важан немачки трговински партнер, био је слабији него што се очекивало, према ОЕЦД-у, док је економска активност широм Европе била под притиском због тврдоглаве инфлације и виших каматних стопа.

Смањујући прогнозе раста, аналитичари наводе да је немачка привреда на путу да се ове године смањи за 0,2 одсто, што је мање у односу на процену за нулти раст направљену у јуну. Немачка бележи и најоштрији пад оцене међу земљама ЕУ обухваћеним извештајем за 2024. Предвиђају јој раст од 0,9%, што је пад у односу на претходну процену од 1,3%.

Клер Ломбардели, главни економиста ОЕЦД-а, је изјавила да је евидентан слабији раст у целој Европи, али да је ће Немачка вероватно највише патити од успоравања светске економије.

"Видите утицај инфлације на стварне приходе. То је потискивало потражњу потрошача, као и утицај пооштравања монетарне политике. Немачка је, можда више од других економија ЕУ, погођена успоравањем у Кини. Много извози у Кину, али и увози из ове земље, тако да је то комбинација фактора", објаснила је Ломбардели за "Гардијан".

Она је рекла да ОЕЦД не предвиђа рецесију у било којој од великих економија, иако ће привредна активност остати слаба и упозорила је да постоје ризици ако инфлација остане тврдоглаво висока или се активност у Кини додатно погорша. Домаћинства и предузећа остали су под притиском високих камата. Додала је да проблем још није решен и да је прерано за проглашење победе.

ОЕЦД очекује да ће раст у светској економији остати испод нивоа ове и следеће године, са растом од 3% у 2023. пре успоравања на 2,7% у 2024. Док је инфлација опадала, наводи се да су притисци упорни у многим економијама – задржавају се притисци трошкова и високе профитне марже компанија у неким секторима.

Организација је оставила своје прогнозе раста у Великој Британији за 2023. непромењене на 0,3%, што је трећа најслабија вредност у Г20, док је своју процену за 2024. смањила са 1% на 0,8%.

Британија у врху по стопи инфлације

Очекује се да ће Велика Британија имати највишу инфлацију у Г20 након Турске и Аргентине, са просечном стопом за 2023. од 7,2%. 

Сајам аутомобила у Минхену: Појавио се нови лидер на тржишту, почетак краја немачке ауто-индустрије?

Тело које представља 38 најбогатијих земаља света позвало је централне банке да задрже каматне стопе на "рестриктивној" територији све док се не појаве јасни знаци да основни инфлаторни притисци бледе. Међутим, ово би повећало ризик од слабијег привредног раста тако што би нарушило поверење предузећа и потрошача.

Економисти предвиђају да се водеће светске централне банке приближавају крају најагресивнијег циклуса повећања каматних стопа у последњих неколико деценија, усред све веће забринутости због утицаја претходних повећања на економску активност.

Европска централна банка је прошле недеље повећала стопе на највиши ниво од увођења евра 1999. Очекује се да ће Федералне резерве САД у среду оставити непромењене трошкове задуживања, док ће Банка Енглеске вероватно подићи каматне стопе последњи пут у текућем циклусу у четвртак након што их је већ 14 пута повећала.

Ломбардели је рекла да се види да поступци у монетарној политици имају утицај, јер се подизањем каматних стопа обуздава потражња, што је неопходно да се Европа ухвати у коштац са овим изазовом инфлације, али да то онда за последицу има нижи раст привреде.