Модел "Фабрике Азије" из касног 20. века, у коме је континент правио производе за америчке и европске потрошаче, подстакао је просперитет Кине, Јапана, Јужне Кореје и Тајвана. Године 1990. само 46 одсто азијске трговине одвијало се унутар континента, пошто су огромне количине робе текле на Запад. До 2021. та бројка је достигла 58 одсто, што је ближе европском нивоу од 69 процената.
Већа регионална трговина је такође изазвала повећање токова капитала, појавила се нова ера азијске трговине - она која ће преобликовати економску и политичку будућност континента.
Почело је растом софистицираних ланаца снабдевања усредсређених прво на Јапан 1990-их, а затим и на Кину. Интермедијарни производи - компоненте које ће на крају постати део готових производа - ускоро су у већем броју почели да се крећу преко граница. Следиле су директне стране инвестиције. Азијски инвеститори сада поседују 59 одсто залиха директних страних улагања у свом региону.
После глобалне финансијске кризе 2007-09, прекогранично банкарство је такође постало више азијско. Пре него што је криза ударила, локалне банке су чиниле мање од трећине иностраних кредита у региону. Они сада чине више од половине, пошто су искористили повлачење западних финансијера. Огромне кинеске државне банке предњаче, пише "Економист".
Прекоморски кредити Индустријске и комерцијалне банке Кине су се више него удвостручили од 2012. до прошле године, нараставши на 203 милијарде долара. Јапанске мегабанке су се такође прошириле, како би избегле уске маргине код куће, као и сингапурске.
Смањило се и присуство западних влада. У недавном истраживању Института Јусоф Ишак око 32 одсто испитаника (пословних људи, политичара, истраживача) рекло је да мисли да је Америка најутицајнија политичка сила у региону. Ипак, само 11 одсто испитаника ју је навело за најутицајнију економску силу. Државне инвестиције из Кине у остатак континента у оквиру Иницијативе Појас и пут привукле су пажњу, али званична помоћ и улагања уз помоћ владе из Јапана и Јужне Кореје такође расту.
Ови трендови ће се вероватно убрзати, наводи угледни економски лист. Суочени са погоршањем односа између Америке и Кине, компаније у региону које се ослањају на кинеске фабрике траже алтернативе у Индији и југоисточној Азији. У исто време, мало компанија ће у потпуности напустити Кину, што значи да ће бити потребна два азијска ланца снабдевања, заједно са удвостручењем инвестиција. Трговински договори ће убрзати ово.
Студија објављена прошле године сугерише да ће Регионално свеобухватно економско партнерство, широк, али плитак пакт потписан 2020. године, повећати улагања у региону. Насупрот томе, као резултат америчког напуштања трговинског споразума транс-пацифичког партнерства 2017. године, мале су шансе да азијски извозници добију већи приступ америчком тржишту.
Потреба за успостављањем нових ланаца снабдевања значи да су транспорт и логистика још једна област у којој ће се инвестиције унутар Азије вероватно повећати, примећује Сабита Пракаш из приватне кредитне фирме "АДМ капитал".
Промене азијске штедње и демографије такође ће убрзати економску интеграцију. Кина, Хонгконг, Јапан, Сингапур, Јужна Кореја и Тајван постали су највећи страни инвеститори у свету. Ови богатији и старији делови континента извезли су запањујуће количине капитала у остатак региона.
Године 2011. богатије и старије земље у Азији имале су око 329 милијарди долара, у данашњем новцу, уложених у млађе и сиромашније привреде Бангладеша, Камбоџе, Индије, Индонезије, Малезије, Филипина и Тајланда. Деценију касније та цифра се попела на 698 милијарди долара.
Растућа азијска потрошња чини локалне економије привлачнијима као тржишта. Док се у Европи око 70 одсто потрошне робе увози из локала, у Азији је та цифра 44 одсто. То ће се сада променити.
Од 113 милиона људи за које се очекује да ће следеће године ући у глобалну класу потрошача (трошећи преко 12 долара дневно у доларима из 2017, прилагођено куповној моћи), неких 91 милион ће бити у Азији, наводи истраживачка компанија "Ворлд дејта лаб". Чак и ако се раст кинеских прихода успорава након деценија експанзије, друге земље ће убрзати темпо.
Очекује се да ће пет највећих економија АСЕАН-а - Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд – видети раст увоза за 5,7 одсто годишње између 2023. и 2028. године, што је најбржи темпо у било ком региону.
Ближе комерцијалне везе ће још чвршће повезати пословне циклусе азијских економија. Више трговине значи да ће се валуте и одлуке о монетарној политици на континенту све више кретати синхронизовано.
Ово ће имати политичке последице, наводи лист. Америка ће задржати утицај на азијску безбедност, али ће њен економски значај опасти. Локални пословни људи и креатори политике биће више заинтересовани и пријемчивији за своје суседе, а не за клијенте из далеких земаља. С обзиром да се локалне фабрике и даље граде, потрошња расте, врхунац регионалне интеграције тек треба да се постигне.
Нова ера азијске трговине биће више локално фокусирана и мање окренута Западу. А тако и сам континент, закључује "Економист".