РТ Балкан анализа: Колики је јавни дуг Србије и коме смо највише дужни

Јавни дуг Србије је у последњих десет година готово удвостручен, јер је са 20 милијарди евра у 2013. години на крају јула ове године премашио 35 милијарди евра. Његов удео у бруто домаћем производу, међутим, последњих година пада, због раста привреде. Тако је 2015. године од био на око 70 одсто, а данас је нешто изнад 50 одсто БДП-а.

У економској теорији то не представља висок ниво задужености, али стручњаци напомињу да ризик од прекомерног задуживања зависи од способности привреде да та дуговања "сервисира".

Земље широм света су се у години пандемије задуживале и давале пакете помоћи грађанима и привреди и Србија у том случају није била изузетак. Најновији подаци о глобалном дугу који је достигао рекордан ниво од 307 билиона долара, показују да су са сличном праксом многе владе, па и наша, наставиле и у протекле две године.

Питање је да ли Србија сме да настави да се задужује овим темпом и колико смо далеко од ризичног нивоа јавног дуга?

Професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да је чињеница да се јавни дуг Србије удвостручио, али напомиње да смо ипак и даље у "сигурносној зони", са нешто изнад 50 процената, што је далеко испод критеријума из Мастрихта, који предвиђају задуживање до 60 одсто.

Глобални дуг достигао нови рекорд: Погурале га најјаче економије

"Има много земаља које су развијеније од нас и имају много већи дуг, али имају и много већи капацитет да отплаћују своје обавезе, и трошкови за камате су за њих значајно нижи него што су за нас. За наш случај, можемо да кажемо да смо у средњој категорији, да нисмо ни премало ни превише задужени. Гледа се неколико индикатора и ми за сада немамо проблема у измиривању наших обавеза. Како ће бити убудуће, зависиће од тога како ће се кретати однос између новог дуга и раста БДП-а. Када би раст БДП ишао паралелно, па чак и више од раста дуга, то би била најповољнија опција", каже професор.

Многе владе су претходних месеци масовно посегле за кредитима, толико да је глобални дуг у првој половини године порастао за десет билиона и достигао нови рекорд - од 307 билиона долара. Према подацима Института за међународне финансије та сума представља 336 одсто глобалног БДП-а. Светски јавни дуг погурале су најјаче економије. Већи део раста глобалног дуга у овој години је последица повећаног задуживања у великим развијеним земљама - САД, Јапану, Великој Британији и Француској. Институт, такође, бележи приметно повећање дуга у водећим светским економијама у развоју – Кини, Индији и Бразилу.

Министар финансија Синиша Мали је недавно изјавио да је Србија апсолутно води рачуна о свом јавном дугу и да све своје обавезе испуњава у динар и дан и нема никакав проблем са јавним дугом. Он је навео пример Француске где јавни дуг у БДП учествује око 115, док је у Шпанији више од тога, а у Италији чак 160 одсто. Мали је напоменуо и да је јавни дуг Немачке, највеће и најjаче економије у Европи, чак 2.500 милијарди евра.

"Тај дуг Немачке треба да се упореди са величином њихове економије, величином земље, површином, бројем становника и свим осталим стварима. Србија има јавни дуг од 35 милијарди евра и у односу на наш БДП који ће ове године први пут бити преко 68 милијарди евра, ви ондa имате учешће јавног дуга у овом тренутку од 50,5 одсто", казао је Мали.

Професор Никола Стакић напомиње да развијене земље могу себи да дозволе да се задуже у много већем проценту БДП-а у односу на Србију, јер њихове привреде могу да сервисирају та дуговања.

"То је јако сложена ситуација, ако сваке године имате дефицит, а немате стопу економског раста, онда вам и дуг постаје све већи проблем. Важна ставка је и колико дуго ће трајати овај период високих каматних стопа. Нама неки дугови доспевају на наплату и морамо да их обновимо, по тренутно високим каматним стопама, али и упркос томе мислим да је ситуација у Србији за сада на нивоу који није алармантан и да нема потребе за резовима какве смо имали раније, када смо имали ванредно смањивање пензија", каже Стакић.

Најнижи јавни дуг Србија је имала 2008. године, пре кризе, 26,8 одсто, да би 2015. године достигао рекордних 70 одсто БДП. У последњих пет година, јавни дуг Србије креће се од 52 до 57 одсто БДП. Критичари сматрају да ће и наша деца и унуци плаћати државне дугове. За економисте, право питање је, зашта се кредити узимају. Задуживање за инфраструктуру или инвестиције у технологију зову "добрим дугом који се лако враћа".

Професор Стакић напомиње да се владе најчешће задужују да би постигле два циља - кредите користе за капиталне инвестиције или за покривање буџетског дефицита.

"Када се кредити користе за неке капиталне пројекте то је "здраво" задуживање, где ви отплаћујете обавезе по основу задуживања на основу неке новостворене вредности, од улагања у инфраструктуру, неке развојне пројекте. Све земље света, међутим, користе и овај други облик, а то је да се задужују да ли за неку потрошњу или за покривање буџетског дефицита. Дакле, између осталог, и ми један део користимо за то, јер морамо расходе у централној каси, који су већи од прихода да покријемо задуживањем.

У Народној банци Србије очекују да јавни дуг настави силазну путању у наредним годинама, уз даље смањење валутног ризика.

"У 2021. години, учешће јавног дуга у БДП-у је смањено на 56,5 одсто, упркос томе што су емитоване три еврообвезнице којe су биле намењене за покриће трошкова пандемије. Прошле године је учешће јавног дуга у БДП-у смањено на 55,1 одсто, упркос утицају међународне енергетске кризе на раст буџетских издатака и набавку енергената. На крају јула ове године, учешће јавног дуга у БДП-у износило је 50,7 одсто и смањено је за један процентни поен у односу на јун", наводе из Народне банке Србије.

Коме највише дугујемо?

Према извештају Управе за јавни дуг, највећи повериоци Србије су купци еврообвезница којима наша земља дугује укупно 8,9 милијарди евра. Следе купци државних дугорочних динарских хартија којима дугујемо 7,04 милијарде евра. Кредити које Србија отплаћује страним владама су на трећем месту по вредности јавног дуга, у износу од 3,34 милијарде евра.

Рекордан јавни дуг Немачке: Сваки грађанин дугује више од 28.000 евра

Међународни монетарни фонд (ММФ) је тек на четвртом месту највећих поверилаца Србије. Њему дугујемо укупно 2,4 милијарде евра. Следи кинеска Експорт-импорт банка којој отплаћујемо незнатно мањи дуг – 2,37 милијарди евра. Још једна међународна финансијска институција је на шестом месту листе највећих поверилаца – Међународној банци за обнову и развој (ИБРД) дугујемо 2,2 милијарде евра. Разним пословним банкама Србија отплаћује готово исто толико – 2,15 милијарди евра.

Следећи износ дуга односи се опет на државне дугорочне хартије, али у еврима – њиховим купцима дужни смо 1,9 милијарди евра, а нешто мање Европској инвестиционој банци (ЕИБ) – 1,8 милијарди евра. Осталим повериоцима Србија појединачно дугује мање од по милијарде евра.