Тајни маневри и лажне координате: Како Русија заобилази санкције Запада

Део софистицираног система помоћу којег се превози санкционисана руска нафта, која се често продаје по ценама вишим од оних које би западне силе волеле, је и намерно одступање између стварних и електронских локација танкера, пише "Блумберг".

Давање лажних координата аутоматском идентификационом систему (АИС) отежава распознавање одакле пошиљке долазе и добродошло је нервозним купцима који покушавају да прикрију трговину с Русијом против које су уведене међународне мере након почетка сукоба у Украјини.

Како се наводи у тексту, у тајанствене маневре укључен је и танкер "Турба", који је према подацима са сателита и праћења кретања бродова у које је "Блумберг" има увид, био близу јужне грчке обале 19. септембра, на месту где је извршено претакање нафте.

Саграђен пре 26 година, што значи да би до сада већ требало да буде претворен у старо гвожђе, брод је постао симбол руских напора да одржи своју трговину нафтом, додаје се у тексту.

"Турба" је у мају разбеснела надлежне инспекције због године производње, шкртих извештаја о инспекцији, мистериозним детаљима о власништву и пловидбом под заставом Камеруна, државе коју су организације које заговарају безбедну пловидбу ставиле на црну листу.

Након што јој је Г7 увела санкције, Русија је ангажовала огромну флоту танкера у сенци, коју често чине стари бродови као што је "Турба".

Санкције су онемогућиле чланице Европске уније да купују руску нафту и истовремено спречиле компаније ЕУ, нарочито предузећа која се баве осигурањем и танкерима, да помажу у превозу. Али, једном када ти бродови доспеју у међународне воде, као што је то код обала Грчке, смањује се обим контроле активности.

Иако процене варирају, сматра се да се најмање половина руске нафте превози преко "флоте танкера у сенци". 

Лажирање координата је добро позната пракса за испоруку нафте, па мада је регулатори презиру, а бродовима који то раде се забрањује да уђу у европске луке, потпуно је легална у међународним водама. Компаније чак отворено на интернету нуде овакве услуге. 

Г7 је утврдила горњу границу за продају руске нафте на 60 долара по барелу за сирову и 100 долара за рафинисану, попут дизела, али су растуће цене погурале највећи део руске нафте изнад ових граница, па би компаније које учествују у транспорту могле да буду позване на одговорност због кршења санкција, додаје се у тексту.

Објашњава се да лажирање подразумева да неко, негде има део опреме који шаље лажни сигнал, а посада искључује транспондер брода. 

Прошле недеље на више познатих система за праћење, међу којима један опслужује "Блумберг", ухваћени су и праћени лажни сигнали "Турбе". Чинило се да је километрима далеко од "Симбе", другог релативно старог танкера, али у стварности, били су један поред другог у Лаконском заливу, подаци су до којих је дошао "Блумберг" пратећи податке са свог система. 

Покушаји да се дође до власника "Турбе" и "Симбе" били су неуспешни: три међународне базе не нуде контакте власника или оператора, а четворо брокера које је контактирао "Блумберг" нису имали никакве детаље. 

Лаконски залив, око 170 километара југозападно од Атине, постао је важно пловно чвориште за Москву након увођења санкција. Остале локације су Сеута, шпанска енклава на марокансој обали, а некада је то и дубоко у Атлантском океану.

Пракса је да танкери довезу руску нафту и пребаце је с једног брода на други, при чему разлози за било који појединачни трансфер никада нису јасни, чиме се замагљује и ко је крајњи купац. Чини се да је пребацивање нафте на овај начин замрло, посебно у близини Сеуте, након што је Русија смањила извоз нафте и горива. 

Али, позивајући се на своје податке, "Блумберг" наводи да је Лаконски залив остао важан. Прошлог уторка, како се истиче, обављена су три пребацивања терета са брода на брод, сва су изгледа укључивала рафинисану нафту, а десетине танкера је чекало. 

Грчким фирмама је забрањено да пружају услуге које би помогле транспорт руске нафте, а руке су везане и локалној полицији која нема овлашћења да контролише шта се дешава у Лаконском заливу, јер се пребацивање товара обавља у међународним водама које су удаљене од обале мање од десет километара. 

Грчка не објављује информације о кретању танкера у овој области и нејасно је да ли прати њихову активност.

У тексту се изражава бојазан да би овакво пребацивање нафте, нарочито због тога што укључује старија пловила, потенцијално могло да угрози морски свет и животну средину, али и да има негативне последице по локални туризам и рибарење.